1. Pitanje broj: #17327

    Poštovani doktore,
    od pamtiveka enigma, a Vi mi pokušajte pomoći. Sa suprugom sam u braku 34 godine. Meni je 55, a njoj 56 godina. Imamo troje dece. Ona je u redovnoj penziji, a ja sam žrtva tranzicije, bez posla i prinadležnosti, a i živim kod nje u kući. Možete li zamisliti situaciju u kojoj u zadnjih 18 godina supruga uopšte nema interesovanja za mene ni kao čoveka, ni kao muškarca, ni kao ljubavnika. Sramota me je reći da na prste jedne ruke mogu izbrojati te trenutke sa suprugom, a u isto vreme ima vremena za sestre preko interneta i to po više sati, otprilike od 8 do 12 uveče. U toku dana ono što mogu da uradim oko porodice i kuće ja i odradim i uradim, njoj olakšam sve gde mogu, nadajući se da i posle ponoći dolazi i nagrada, a to je, u našim godinama dar bogova, onoliko koliko želimo jedno drugo, ali to je zabluda - ništa se ne dešava. Do koje granice čovek može da ide. Znam da nije to najvažnija stvar na svetu, ali ponekad prija. Što se mene tiče, i dalje imam želju i strast, možda i veću nego u startu, ali sa druge strane nema odgovora, to je standardno, boli me glava, umorna sam, bole me kosti, i slično, a u isto vreme, za proteklih 18 godina ima vremena da sa sestrom ide u izlaske sa njenim oženjenim čovekom.
    Molim Vas da mi odgovorite šta ovde nije u redu ili ko nije u redu. Možda ovo nije napisano baš kako treba, ali ukratko.
    Pozdrav

    Odgovoreno: 20. 12. 2008.

Ostavite komentar