Poštovani,
obraćam Vam se za pomoć jer sam došla u ćorsokak i ne znam kuda dalje. Imam skoro 40 godina, u braku sam 19 godina. Imamo dvoje dece od 17 i 6 godina. Moj problem je što sam izgubila poverenje u supruga koji me godinama vara. Sve je počelo još pre 13 godina kada je ušao u vezu sa koleginicom s posla, sa ženom koja je flertovala sa svima. Naturio mi je prijateljstvo sa njom, jer su nam deca bila istog uzrasta, dolazila je sa detetom često, mi smo išli kod njih i iako mi nije prijalo, jer je bila dosta starija od mene, a i od mog supruga, poštovala sam to. Nikad nisam posumnjala. Posle 4-5 godina sam slučajno čula kako joj izjavljuje ljubav preko telefona. Nije ništa hteo da prizna, poricao je, ali nazvala sam nju i šokirala se informacijama koje mi je dala: koliko dugo to traje, da su planirali brak i dete, zar nikad nisam posumnjala i da neće da mi priča sve, jer bi me detalji samo povredili. On je to sve poricao, tvrdeći da je ona umela da iskoristi trenutak, bila je vešta, iskusna. Bilo mi je strašno, patila sam, ali tako sam vaspitana da je za mene brak svetinja i prešla sam preko toga. Nisam htela da dozvolim da zauzme moje mesto. Nakon godinu dana dogodila mi se slučajno druga trudnoća i posle vaganja šta činiti, odlučila sam da rodim dete. I za vreme moje trudnoće bilo je sumnji da je još sa njom u vezi, ali nisam imala dokaza. Kad je beba napunila godinu dana, jednom me nazvala sa mobilnog telefona i pitala kada ću ih ostaviti da budu srećni. On je to ponovo zagladio u stilu, ona nije normalna, oni nemaju više ništa. Nakon toga sam počela da primećujem da skriva razgovore sa mobilnog telefona i briše poruke. Pre dve godine mu se razbolela majka za koju je bio jako vezan. Osetila sam da me ne želi uz sebe. Otac mu je celog života bio ženskaroš i alkoholičar i fizički je maltretirao njegovu majku. Pre godinu dana majka mu je pala u krevet. Uopšte nije želeo da idemo zajedno da je negujemo, meni nije dozvoljavao da idem, a on je išao svakodnevno. Odlazila sam sama, kad on dodje kući. Ona je umrla pre pola godine, a ja osećam grižu savesti što nisam bila više uz nju. Letos sam pomoću ADSL-a otkrila mogućnost pregleda računa sa njegovog mobilnog telefona, kao i našeg kućnog. Šokirala sam se videvši da je godinu dana unazad zvao neki mobilni telefon i slao poruke i po 30 do 40 puta dnevno. Smislio je priču da je našao neku osobu X na internetu i da to nije bila prevara, već mu je trebao neko da razgovara (A gde sam bila ja?). Posle obećanja da će prekinuti sa tim, ja ponovo otkrivam da su u kontaktu, ali ona ima drugi broj. Četiri puta je ona menjala karticu u toku ovog leta, a on samo izmišlja neke nove laži. Gleda me u oči, kune se mrtvom majkom i decom i opet laže. Ja sam izgubila volju za životom. Osećam se izigranom i ne vidim svrhu zajedničkog života. Ono što me drži sada je činjenica da mi je stariji sin u pubertetu i strah me je da će u slučaju razvoda ostati sa ocem i da mi deca neće odrastati zajedno. Oboje smo fakultetski obrazovani, upisali smo i magistarske studije koje je moj suprug završio, a ja zbog stresa nisam mogla okončati. Kada smo se upoznali, on je bio neuspešni student. Višu školu, a zatim i fakultet završio je tek kad nam se rodilo drugo dete. Njegov izgovor za sve što je radio je da se uvek osećao niže vrednim pored mene, nije imao školu, imao je govornu manu (mucao je - ali uspeo je sam to da prevazidje, tj. ublaži). Verovatno će svako ko ovo pročita misliti da sam luda što sam ostala sa njim. Nisam ni znala koliki mi je prag tolerancije, a uvek sam smatrala da je dobar čovek koji je preživljavao traume u detinjstvu i da vredi biti sa njim. Sada osećam da on mene nikada nije želeo, iako neće razvod ni sada kao ni pre, iako sam mu milion puta davala odrešene ruke. On se brani ćutanjem, a ja bih da rasčistim stvari. Ne razumem njegovu ličnost, ne razumem ni sebe. Želela bih da odem što dalje od njega i nadjem duševni mir.
Pomozite mi savetom. Kako da shvatim sve ovo što mi se dogadja?
Zahvalna,
Marina

Odgovoreno: 20. 12. 2008.