Poštovani Dr,
već ko zna koji put u proteklih par godina tražim savet u vezi bračnih problema, ali nadam se da ćete mi Vi izaći u susret i odgovoriti. Imam 43 godine, u braku sam 7 godina i imam dvoje dece od po 5 godina (blizanci). Vec 6 godina živimo i ja radim u inostranstvu. Za sve to vreme moj muž ne radi, ne traži posao, ne uči strani jezik, ne provodi vreme sa decom, dakle bukvalno sedi ispred interneta ili TVa. Brak nam je u velikoj krizi, tj ja sam u krizi: lečim se trenutno od depresije (povratna, nisam imala nijednu epizodu od kad su se deca rodila, a bila sam bez terapije) a depresija se razbuktala kada sam dobila dijabetes tip 2, hipotireozu i povišen krvni pritisak, a sve je počelo pre oko godinu dana, kada smo se poslednji put selili i ja menjala posao (u nameri da što bolje obezbedim decu i porodicu). Muž je tek pre par nedelja krenuo na kurs stranog jezika, na koji sam ga naravno ja upisala. Ništa drugo u poslednjih 7 godina nije radio. Oko dece sam uvek radila sve ja, pelene, nose, hodanje, ishrana... pa do pisanja i čitanja. I ja sam mrtva osoba, ne mogu više, doktore, umorna sam. Krenula sam na psihoterapiju i pijem anridepresive po savetu psihijatra, baš da bih pomogla sebi da pomognem deci... Ako me razumete. Deca imaju samo mene. Roditelji su mi stari i polako se gase, nemaju snage da pomognu, a niko nije materijalno značajno bogat da bih bila obezbedjena s te strane (mi živimo u inostranstvu i nemamo nikoga od rodbine uz nas). Dakle, sve moram ja od jedne jedine plate, još plaćam mužu i kurs jezika i Fitness klub, jer mu je moj lekar dijagnostifikovao nešto povišen holsterol. Odmah je krenuo u fitness klub, mada nemamo baš puno para... Ja nemam vremena za to, iako me upozoravaju iinternista i pshijatar. A deca su me već pitala zašto druge tate rade kad nas ne radi, i zasto postoje tate ako se nikada ne igraju s decom itd. Takodje, izmedju muža i mene nema intimnosti jer on nije hteo, još pre 5 godina je krenuo da me izbegava. Pitala sam da li je zbog izgleda, jer sam ja prilično zapuštenog izgleda, ali navodno nije, nego se njemu gadi sex uopšte. Provodi puno vremena sam u kupatilu, po više od pola sata. Navodno ima probleme sa varenjem... Dakle, veoma je inertan i pasivan, ali mi istovremeno neprekidno drži govore o novom svetskom poretku i politici, dok ja zaista nemam živaca da slušam o tome, ali klimam glavom strpljivo.  Ne znam ni da li ga volim. Ne znam kako da prekinem brak. Ja ne mogu više, doktore. Ja sam na ivici, evo opet jedem kao bulimičarka, šećer mi skače preko 15mM, i mene to na neki način raduje, a kad pomislim na decu baš mi je teško. Muž kaže da me voli, ja mu uporno govorim da ne verujem dok mi ne dokaže Res non Verba, ali on nista. Godinama. Ni deci ni meni nije od pomoći. Čak je počeo da nam smeta.
Kako da izadjem odatle? Kako da ga oteram, kad on nema gde da ide? Žao mi ga je, kao da je on bolestan (odbija psihologa, psihijatra, sve sam nudila, pominjala...) Šta da radim?
Molim Vas pomozite mi, ne mogu više!
p.s. deca su za sada dobro.

Odgovoreno: 17. 12. 2008.