1. Pitanje broj: #49738

    Postovani, javljam vam se po drugi puta sa istim problemom i nadam se da cu ovaj put dobiti odgovor. Imam 27 god. U braku sam nesto vise od 4 god i imam sina od 2 god. Moj brak je funkcionisao dobro sve do prije 6 mjeseci i od tada je krenulo naopako. Naime, muz je otisao u inostranstvo na poslovni put i bio je odsutan dvije sedmice. Kad se vratio prizno mi je da je ucinio nesto jako lose, prevario me. Kaze da su bili na nekoj zabavi, popili su vise, jedna stvar vodila je drugoj i desilo se sto se desilo. Od tada je u meni nesto puklo, kao da se srusio citav svijet. Razgovarali smo dugo i odlucili da cemo zajedno pokusati prevazici. On kaze da mi je priznao zato sto je shvatio da je pogrijesio i da ja ne zasluzujem da me laze jer kaze da je laz gora od toga sto je uradio. Ne znam donekle mu vjerujem, donekle ne. Ja od tada jednostavno nisam ista, stalno stvaram sebi sliku toga cina, znatizeljna sam i stalno ga ispitujem o svemu (cak i o izgledu te druge) . Postala sam opsjednuta time, toliko sam napeta i postala sam bolesljiva. Ne znam ni sama sta da radim i kako da sebi pomognem. Razgovaram sa muzem o tome ali poslije razgovora osjecam se joj gore, osjecam ljutnju i bijes. Na svaku njegovu rijec reagujem burno, a trazim razgovor tako da na kraju razgovor postaje besmislen. Ja trazim razloge zato je to uradio, trazim uzrok, a on kaze da ga nema da je on jedini krivac za sve i da je shvatio kolko je ustavri glup, kolko nije znao cijeniti ono sto ima, da me voli vise nego prije i da je glup sto je ugrozio porodicu. Ja mu i vjerujem i ne vjerujem. Ja se drzim fraze "da si me dovoljno volio ne bi to ucinio"! On je jako dobar otac, a i ja ga volim i zelim da ovaj brak uspije ali ne znam kako! Ovako vise ne ide svakim danom je sve gore. Ne znam sta da radim i sta da poduzmem da si pomognem. Molim vas za savjet! Unaprijed zahvaljujem!

    Odgovoreno: 01. 02. 2010.
    • Poštovana,
      Ono što je učino vaš suprug pre izvesnog vremena, svakako nije u redu međutim on vam je sve ispričao i vi ste mu kao oprostili. Kažem "kao" jer vi očigledno niste prešli preko toga. Probajte shvatiti da su detalji potpuno nevažni, nevažno je ko, šta i kako je uradio. Samo sebe mučite. Čak i da znate svaki detalj, svaku sitnicu sumnjam da bi se osećali bolje. Naprotiv, počele bi vas proganjati slike onog što ste čuli. Nemojte ovo shvatiti kao da opravdavam ponašanje vašeg supruga ali i sami kažete da je situacija bila specifična, malo veselija atmosfera, alkohol. . . Razmislite da li ste zaista spremni preći preko njegove prevare. Ukoliko jeste onda vam je najbolje da prestanete da tragate za "istinom" i da se držite fraze. Pronađite snagu i način da nastavite sa svojim brakom i svojim životom. Posvetite se sebi, detetu, suprugu činite zajedno stvari koje ste činili ranije dok ste bili mnogo srećniji i zadovoljniji nego sada. Ukoliko ste u mogućnosti, izdvojte jedan vikend, dan, po podne samo za vas dvoje jer mi se čini da između vas postoji mnogo ljubavi i da malo treba probuditi stare strasti. Ukoliko ovo ne urodi plodom, onda bih vam svakako savetovala da zajedno sa suprugom posetite bračnog savetnika.

      Pozdrav

Ostavite komentar