Pitanje broj: #72173

Draga dusanka, prosto ne znam kako da vam se zahvalim za sve sto ste uradili za nas. Tesko je danas upoznati osobu kao sto ste vi! Toliko razumevanja, paznje, lepih reci ohrabrenja i ljudskosti u vama, a u isto vreme, i velike samouverenosti i strucnosti,. . . Sve to na jednom mestu!: ) . . . Za apsolutno sve ste nam izasli u susret. . . Trebalo je mnogo hrabrosti i vremena, odluciti se na taj korak, ali sa vama je sve proteklo mnogo lakse!. . . Malo je reci, hvala vam!: ) boban. . . . Kada imate zelje koje niko ne razume, i kada mislite da nisu vredne pomena, stvara se osecaj da su te zelje nepremostive kao planina, i da vam se cini da su ti vrhovi za vas nedostizni. . . Moja zelja, neko bi nazvao i kompleks, je sto nikada nisam vezivala kosu, kupila snalu ili mindjusice kao druge devojcice. Kada ste mali, deca umeju da budu vrlo surova, a jedini nacin da im se "suprotstavite", je da ne vide sta vas boli. Polako je prolazio pubertet, dosle su neke "ozbiljne" godine, a godine su samo brojevi. . . Onda sam odrasla, postala lepa zena za druge, i za mog coveka. . . Ali taj mali kutak nesigurnosti, je i dalje stajao u nekom mraku, bili smo usamljeni drugari, jako dobro jedno drugom poznati i u nas svet niko nije imao propusnicu. . . Zene su cudne i neodoljive kada udju u tridesete. . . Dobiju neku snagu, gde se svaki strah pretvara u akciju, gde je sve ostvarivo i gde nema prepreka. Onda je dosao red i na mene. Rekla sam suprugu, tako da nas je sad bilo troje u tom mracnom kutku, u kome sam ja zajedno sa njim htela da upalim svetlo i ugledam samo svog supruga i mene. Uhvatili smo se za ruke, stali na atletsku stazu zivota i rekli da ovu trku trcimo do kraja. Bolece, padacemo, imacemo puno prepona ali cemo nastaviti da trcimo. . . Vec su prve prepreke nastale u drzavnim zdravstvenim ustanovama, koje bi prve trebale da zastite nas, koji im obezbedjujemo zarade i iznad svega verujemo im. Drskost, cekanje u cekaonicama po pet, sest sati da nas prime, nemarnost, nezainteresovanost. . . Prvo iskusenje od koga mi se cepala utroba, njihove nehumanosti i nepostovanja. O novcu koji su trazili, ne zelim ni da govorim. . . Onda se desava carobno vece, kada je vec i nada popustila, da moj covek pronadje slucajno ili od boga namenjenu dusanku. Pohitali smo u kbc zvezdara, naleteli na sitnu zenu, u cijoj kancelariji niste mogli da osetite zurbu i da ste nebitni. Primila nas je sa osmehom, prva od mnogih koja me je stvarno zainteresovano slusala i znala sam da vec u tom trenutku, zelim da ona bude neko sa kim cu pod ruku da trcim po atletskoj stazi do cilja. Znala sam da pobedjujemo! Operacija kao i svaka operacija i sve sto sa sobom nosi. . . Ali sam prijem u ordinaciji opal, ljubazno osoblje, zajedno sa dusankinom energijom, i recima punim znanja, ne mogu da kazem da je ublazilo bol same operacije, ali je sigurno ulilo poverenje da ce sve biti onako kako sam mastala. Stigle smo zajedno do cilja, tamo me je docekao suprug a dusanku jos jedna pobeda njenog znanja i dar od boga. Sada umesto zlatne medalje, suprug i ja cekamo vreme za moje prve mindjuse, a dusanka je dobila medalju od boga!. . . Dusanka, hvala!. . . Sladjana

Moja greska u boji mrlje, dijagnoza je tbc e sad boja mrlje bela ili crna. . . . . . Stvarno se izvinjavam