Pitanje broj: #56882

Postovani, pre dve i po godine dobila sam prvi napad panike i svakodnevno sam ga imala i po par puta. Bilo je strasno, isla sam kod psihijatra koji mi je samo prepisao lekove od njih mi je bilo bolje i prestala sam ih uzimati nakon godinu i po dana od kad sam ih pocela piti bjala sam se da ne budem ovisna od njih. Upoznala sam tu bolest i naucila sam se boriti protiv tih napada tako da mi to vise ne prestavlja problem. Medjutim ostala mi je posledica od tog strasnog stanja kroz koji sam prolazila. Nikako nemogu da izadjem iz kuce, da odem negde, da mi dodje netko a da se ja strasno neopterecujem sa tim sta cu ako mi se nesto desi, ako mi bude lose. . . I sl. Jako mi to unistava svakodnevnicu, a imam dete od 2. 5 godine tako bi rado opusteno prosetala sa njom, otisla negde, putovala, kao sto sam nekad mogla. Postala sam preopterecene sa tim, problem je sto imam jako nizak pritisak i malo gvozdje /pijem heferol/, pa se zbog tok zaista osecam lose. Tako da nemogu sebe vise tesiti nece mi biti nista to je samo napad panike, nego meni stvarno bude slabo. Uporno izlazim, ne sedim kuci od straha da li ce mi biti nesto, ali non-stop mislim o tom. Psihologa nemogu sebi priustiti privatnog, a drzavni mi samo da tablete, a ja to sad ne zelim piti posto zelim drugu bebu, pa nebi da se trujem sa tim. Iskreno vas molim za savet kako da prestanem biti opsednuta sa tim da li ce mi biti lose, i veliki mi je problem sto imam ceste bolove u stomaku pa moram odmah na wc i kud kod da trebam ici ja se opterecujem da li ce mie zaboliti stomak, da li cu moci do wc, to mi je glavna preokupacija. Vas savet bi mi jako pomogao, jer meni treba samo da nadjem nacina kako da drugacije razmisljam. Veliko hvala i pozdrav.