Pitanje broj: #56416

Poštovani, molim vas za savet. Imam 24 godine i u globalu mogu reci da imam sve uslove za normalan život. Međutim, već duže vreme sam kod sebe primetio značajne psihičke poremećaje koji mi jednostavno ne dozvoljavaju normalno funkcionisanje i vođenje normalnog života. Još tokom prošle godine, više se i ne sećm tačno kada, počeo sam pažnju da poklanjam nebitnim stvarima. Sitnicama. Da pamtim lica ljudi na ulici. Tj. Pokušavam da ih zamaptim. Ne samo ljude, nego i stvari. Što postaje jako zamorno. I posle kad se setim tog nečeg, počinju strahovi jer nisam zapamtio sta sam naumio. Ja jos uvek normalno razlučujem, u smislu da sam svestan da je to sve nebitno ali s druge strane ne mogu da prestanem da radim to. Kada prestanem da radim to i kažem nebitno posle ponovo imam strah od toga jer tada, tu i tu nisam obratio pažnju na te neke stvari. Često, odjednom, javi mi se ideja da moram da prođem tuda i tuda, a ne drugim putem, da dirnem neku stvar koju sam video u jednom trenutku i ako to ne uradim osećam strah. U početku je to bilo ponekad, a sada svaki dan i skoro svakog minuta. Od svega ovoga, ne mogu da učim i da se pravilno posvetim onim bitnim stvarima. Nekad ih savladam, pa onda opet. . . Dok sedim u društvu, tako pada mi koncentracija jer se trudim da zapamtim stvari oko sebe i ljude koji prolaze. . . Ono u šta ja sebe ubeđujem jeste da je uzrok tome bekstvo od životnih, bitnih stvari. . . Možda, ne znam. Dakle, ja sam još uvek svestan da su to nebitne stvari ali često ne mogu da savladam potrebu da ih činim. U zadnjem periodu sam imao problema i sa bolom u želucu, tj h. Hernia ali sam to skoro regulisao. Ali predpostavljam da je i to izazvano nervozom zbog ovog problema. I uopšte mi nije jasno odakle mi sve to. . . Jednostavno rečeno, strah od iracionalnih, banalnih stvari. . . Pa me zanima, da li možete da mi kažete kakav je psihički poremećaj u pitanju. Unapred hvala na odgovoru!