Pitanje broj: #56157

Postovanje, hvala na odgovoru (pitanje broj #53103) iako se nisam pridrzavao saveta jer smatram da mi netreba psihoterapija kao ni lekovi u resavanju mog problema, mozda sam delovao malo vise deprimirujuce ali ne i ocajno! Ne krivim druge za svoje stanje, jednostavno se nisam izborio sa svojim strahovima koji u stvari i jesu iracionalni ali ne znam iz kojih razloga im pridajem nekakav znacaj. Sve se skupilo u meni i opteretilo mi je psihu koja me stalno podseca na isto ali se uvek iskontrolisem i vracam u normalu. Previse razmisljam o nebitnim stavrima dok za one koje su mi bitne uvek imam neki izgovor koji ne opravdava moje postupke. Svestan sam u potpunosti da je problem u meni zato sam sa vama saglasan kad kazete da je rad na sebi veoma bitan kao i pozitivno razmisljanje. Problem se javlja zbog emocionalne iscrpljenosti usled toga sto iziskuje ucestali umor cak kad i nista ne radim, lako klonem, nemam motivaciju, dekoncentrisan sam, jednostavno bez energije da nesto ucinim. Pored svega toga uspevam da ostanem pozitivan sto drugi obicno pogresno protumace pa gledaju sa negativne strane jer ako se ne smejem i nekomuniciram na nacin kako bi se ocekivalo onda me drugacije i gledaju. Moje pitanje glasi: mislite li da sam mozda lenj i ne odgovoran prema sebi i zivotu ili ne umem da razjasnim bitno od ne bitnog jer se bojim suocavanja sa realnoscu imajuci u vidu da mi neide ni na privatnom ni na poslovnom planu, iskreno nesto se i ne trudim jer veci deo odluka mi se obilo o glavu, uglavnom me to nije ispunjavalo a ono sto bi trebalo ne mogu da procenim koliko mi je vazno u zivotu. Slozicete se, zivot je lep ali treba znati ziveti! Jos jednom hvala na razumevanju.