Pitanje broj: #56107

Poštovana doktorko, ja sam, čini mi se, u bezizlaznoj situaciji. Počev od 1990. Godine bila sam pod stresom i opterećenjem zbog toga što sam kao, tada žena od 30-ak godina, podizala dete sama, dok je moj muž kao novinar dolazio i odlazio na ratišta, bio zarobljavan, a pri tome, brigu oko svega (psihološka, matrijalna i egzistencijalna briga za porodicu) bila je isključivo moja. . . Naravno, briga i za njega. Njegovi i moji roditelji mi nni u čemu nisu pomagali, samo su se brinuli za njega. . . Ja sam već tad a osećala da posustajem, ali sam želela još jedno dete i rodila ga 93. Godine. . . Posle toga, gotovo isto. . . Demonstracije, bombardovanje (akumulacija dečjeg straha) , otac na lokacijama sa vojskom. . . Njegovo direktno učestvovanje u 5-om oktobru. . Da skratim, iskljuciva posvecenost poslu od strane supruga, roditelji koji ocekuju moju pomoć, nikad pri ruci, a suprug, koji nikad nije bio član nijedne stranke, sada je ostao bez posla, zbog čega ne možemo da plaćamo kredit za sta, ostajemo bez krova nad glavom, podstanari smo (sa 50 godina i fakultetskim diplomama u beogradu!!!!) . A moj problem, moja depresija,. . . Cini mi se kad bih bila zdrava, lakše bih se izborila sa osećajem da sam svih ovih godina za džabe radila (nema više moje kuhinje, moje terase,. . 9. Muž mi je odavno išao na živce. . . Trpela sam (reći ćete glupost) jer su sinovi bili u pubertetu, mislila sam. . . Treba im otac. . Ali ni oni nisu u njemu videli uzora. . Kako kad čoveka treba opominjati da se tušira. . A onda neće jer sam ja rekla i sl. . . (njegova majka kaže da su to posledica njegovog posla) . Možda, ali ako mu ponovo treba socijalizacija, onda za tako nešto postoje stručnjaci. . . . Već početkom 2001. Godine počeli su napadi panike. . . Kod mene. . . . Neko mi je dao lorazepam od 2, 5 mg 3 *dnevno (sada kažem užas) , ali tada sam se tresla bez leka. . . Užasna anksioznost (neposredan povod je bilo prevrtanje kolima starijeg sina i muža) tek posle 2 godine, a sve vreme sam isla i na psihoter. Preporučen mi je prvo zoloft, a kasnije seroxat od 20 mg, kako bih se oslobodila sedativa. . . Onda se stariji sin teko razboleo (sa strasnim prognozama) , sve je dobro proslo, ali ja sam ponovo od 2mg dnevno (dotle sam stigla u smanjenju lorazepama) opet počela da pije ujutru i uveče 2mg. Posle toga više nisam išla na terapiju, jer vise nisam imala para. . . Sa lekovima sam po potrebi (seroxat. . . Pola tablete dnevno. . . A lorazepam je ostao na istom) . . Nikome od prijatelja ili rodbine, kome sam se obracala za pomoc da se odviknem od ovog zla, nije bilo stalo. U stvari, ja sam sada sasvim normalna. . . (ali sa lekovima,) i njima nije jasno i ne veruju da mi išta fali. . . A ja mislim da bih umrla ako nesto od ovoga ne bih popila. . . Ono što je najgore, bojim se za svoj intelekt, radnu sposobnost. . . Deci sam u svim njihovim problemima i dalje i otac i majka. Stariji sin je na koledžu (dobio je sportsku stipendiju, ali mislim da ima problem u komunikaciji sa devojkama. . . Stid ili sl) . Mladji je dobar u školi i takođe perspektivan u sportu. . Za sve što su postigli. Zasluge moj muž deli sa mnom, a za greške krivi men. . . Rođena sam za savetovalište (mužu sam pomagala da se leči i od alkohola) , ali gde. . . Kako da se oslobodim lorazepama. Spremna sam na sve muke. . . A seroxat ako ne pijem 3 dana, kao da imam uključene elektrode u glavi. . Pre 2 godine sam naglo izgubila menses: istovremeni problrmi i mobing na poslu, kao i smrt u porodici, ali sam se pitala da li je možda to moglo da se desi i zbog lekova. . . Da li postoji način? Volela bih da moje pitanje prokomentariše i psiholog. . . Mnogoo sam se mučila oko toga kako decu da izolujem od problema. . . Mnogo vam hvala. . Svaki odgovor će mi mnogo značiti. . . Verujem da mi samo zahvaljujući seroxatu i, naravno, činjenici da deca imaju budućnost, nije palo na pamet da. . . Me nema. . . .