Pitanje broj: #55637

Postovani, imam milion pitanja, ali potrudicu se da skratim koliko je moguce. Imam 21 god, bolujem od hipotireoze, epilepsije, i jos dosta sitnih problema. . . Sa 17godina sam se razbolela od koksaki i adeno virusa, doktori nisu verovali da mi je lose, tako da nisu poceli sa lecenjem sve dok nisam hitno odvezena u hitnu, tada vec nisam mogla da hodam upala mozdane ovojnice itd, tad sam dobila epilepsiju. . . Dok sam posle toga isla na kontrole davali su mi laznu nadu da ni nemam epi nego da sam se samo jednom srusila zbog temperature, medjutim kada je doslo vreme da se smanjuje doza leka (lamictal) dobila sam 8 epi napada u toku noci i tada sam se jako razocarala jer mi to ogranicava zivot (voznja bicikla, izlasci, plivanje. . .) . . . Treba jos dugo da pijem taj lek dok se skroz ne povuce i ako se povuce epi, jer ima nade. . . Zbog svega toga sam morala dugo da mirujem, nisam nigde isla, od vitamina i mirovanja sam se ugojila, ali se to malo smirilo i jedva sam nekako pocela da setam, i td. . . Pola god kasnije decko mi je otisao u vojsku iznenada i tada se javio problem sa stitnom zlezdom i nisam mogla da ustanem dok se nije utvrdilo sta je. . . Ponovo sam pocela da normalno funkcionisem, posle jedne god sam imala abortus jer su rekli da je ogroman rizik da rodim. . . Tada sam se takodje razocarala u sve. Opet pola god kasnije su se desili ti epi napadi, posle cega sam bila toliko osamucena od bensedina koje su mi davali da se ne secam nicega. . . Znam samo da kad sam dosla sebi i ukljucila mozak videla sam da sam se ugojila vise od 20kg, i shvatila sam da sam tada dobila strah veliki da idem igde da ne bih pala, a i neka depresija me je uhvatila, sad ne mogu ni u ogledalo da se pogledam zbog te debljine, i koza mi je ispucala. . . Od svih tih naglih prekida aktivnosti imam cesto jake bolove u misicima zglobovima mada je to mozda i od psihickog stanja. . . Pre dva meseca mama mi je iznenada umrla i to me je dotuklo, jer sad nemam ni para moracu na silu da upisem fax koji ne volim da bih sto pre obezbedila novac i vodim racuna o dedi alkoholicaru tata nikad nije kuci, radi po ceo dan. . . Sama se borim sa svim a nigde ne nailazim na razumevanje okoline. . . Kada treba sebi da se posvetim, da nadjem snagu da pocnem da setam jer me onaj strah od pada i dalje drzi, ja se samo srucim u krevet i zaspim. . . Premorena budem od kucnih poslova. . . Razmisljam non stop kako da krenem sta da radim i prebukirana sam, rastrzana. . . . Nemam niciju pomoc. Ako ste shvatili ne mogu kod psihologa otici nisam u mogucnosti. . . Sustina je da se plasim i ljudi jer mi je u glavi samo da bi me bilo sramota ako bih pala il ako bi mi se slosilo. . . Toliko me uhvati neka panika kad neko dodje uhvati me vrtoglavica nesvestica preznojavam se. . . Popijem ponekad bromazepam da se malo smirim. . . Danju se premorim nocu ne mogu da zaspim, plasim se svega. . . I najgore je to sto nemam volju vise ni za sta, ne mogu da skupim snagu kao nekad da se borim, razocarana sam u sve u ceo zivot. . Kako da prebrodim to, kako da prihvatim sve lose i krenem dalje, na koji nacin da skupim snagu i nastavim borbu??? Oprostite na ovako dugom pisanju, ali zaista sam sto vise skratila. . /. Unapred zahvalna neizmerno