Pitanje broj: #48933

Postovana dr krasic, pisem vam u nadi da cete naci vremena da mi odgovorite. Naime moj problem je emocinalne prirode. Prije godinu i pol dana usao sam u emotivnu vezu. Nakon teskog perioda za moju porodicu - otac mi je imao ozbiljne probleme, a inace nemam mamu, nakon bolnog raskida sa bivsom curom, ja sam nakon duzeg perioda, usao, rekao bih racionalno i glavom u novu vezu: bila je lijepa, slatka, mazna, medena, netaknuta - sve po zeljama, ali je od pocetka sa moje strane nedostajalo "ono nesto". Veza je krenula i ja sam odmah, nakon mog teskog perioda - imao sam psh problema - nevidjeni strah od bolesti, u kojem me je ona maximalno podrzala i bila uz mene, ja sam nakon toga puko - poceo sam da placem i zelio da raskinem vezu, jednostavno vise nisam mogao dalje s njom. Kad sam joj to rekao - a to je bilo 2 - 3 mjeseca od pocetka nase veze, ona se jako rastuzila, pocela plakati kao i ja i rekla mi da sam joj trebao odmah reci da ne osjecam nista posebno. Meni se jako steglo u srcu jer sam vidio da joj je tesko radi toga i mi smo, nekako, mic po mic, odlucili da nastavimo nasu vezu i da vidimo sta ce biti. Posto ona zivi u drugoj drzavi, culi smo se telefonom, putem interneta itd itd, pricali, i polako sam se ja smirio i rekao - zasto da ne, idemo probati vezu. Nismo se vidjeli gotovo 5 mjeseci i onda je najednom ona dosla i ostala pola godine u gradu u kojem ja zivim. Mene je bila uhvatila strasna panika kad je dolazila - sta da radim, ostaje pola godine, sta ako raskinemo dzabe je dolazila itd itd itd, ali se ta panika nakon desetak dana njenog boravka smirila i mi smo nastavili normalno da funkcionisemo. Sve do septembra ove godine kada sam se ja jedno jutro probudio i osjetio da vise ne mogu da budem s njom u vezi. Jednostavno sam bio puko unutra i poceo da placem, i ne mogu dalje i tako sam joj i rekao - da ne znam opet sta osjecam, da mi je tesko itd, pravio sam uvertiru za raskid na neki nacin. Moram reci da sam unutar te veze do ovog trenutka ja dva puta pricao o braku, maltene pokrenuo konkretne poteze da krenemo u to i oba puta sam ja to i slomio svojim labilnim psh stanjima. Uglavnom, opet smo se "dogovorili" da cemo polako i da vidimo sta ce biti sa nama. Ja sam plakao, iz dana u dan - ne zelim da je ostavim, zao mi, tesko mi, ona je divna osoba, i ona je bila tuzna jako, i onda smo se nekako i iz toga izvukli i nastavili dalje. Malo telefon, malo internet, kamere, pa je dosla, pa je opet mene stezalo u grudima i tjeralo na plac, i ja sam joj sve to pricao i to je nju sada s te strane pritiskalo ali je ostajala u vezi. Onda je opet otisla u swedsku - gdje zivi, za finalizira fakultet, i sada je prije 4 dana dosla do mene opet da ostane 15 dana. Meni je sve bilo ok, dok je nisam ugledao na aerodromu. Nije me odmah stegla panika, ali dan poslije vec sam bio u frci - ista frka kao i ranije, kao i od pocetka, - jao sta da radim, sta ako raskinemo, nije ona to zasluzila, divna je osoba, predivna, ja ne mogu naci bolju curu kao covjeka, i prelijepa je, ali iz nekog razloga mi nesto ne stima cim me tjera na suze i paniku. Molim vas doktorice da nadjete malo vremena, da mi probate napisati jedno pismo i vase misljenje o svemu ovome. Moram naglasiti da sam prolazio strasnu hipohondriju, da mi porodicni odnosi nisu sredjeni, da sam ispovrijedjivan u zvotu jako puna puta. Da zivim bez majke, da mi je i sestra psh lose radi svih stresova koje smo prosli u zviotu - kako bi stekli utisak o meni kao osobi koja vam ovo pisem. Ne znam da li je glupo da vas to pitam, ali volim li ja ovu djevojku kad sam s njom godinu i po, ili ja to sebe "silujem" da se uklopim u neke kalupe, da realizujem nesto za sta nisam spreman itd itd. Nadam se da ste me razumijeli. Pozdrav vama i oprostite ali prepun sam stresa.