Pitanje broj: #47299

Postovana dr krasic, imam za vas, ako imam pravo na to, dodatno pitanje - dva, pa ako nadjete vremena da odgovorite bio bih vam zahvalan. Hvala na proslom odgovoru, nesto malo mi je jasnije ali ipak ako mozete neko pojasnjenje bilo bi mi od pomoci. Da li mislite da covjek uopce treba da ima uzor? Ako treba u kojoj fazi zivota je to prihvatljivo, kada covjek postaje svoj, jer sam ja sebi nekako i mator za neke uzore. Napisao sam vam u proslom pitanje da se ja lako unesem u tudji lik i postanem nekako taj lik, po psihickim osobinama cak i po nekim fizickim elementima, frizura, naocale recimo, gluposti. Malo me to brine kod mene iskreno, a tijesno mi u mojoj kozi, iako s druge strane znam da moram graditi sebe i samo sebe, bez obzira na uzore i ostalo u mom zivotu - jer uzori su prolazni zar ne? Hvala vam na komplimentima u vezi moje licnosti, ja sam zaista covjek sa kvalitetima hvala bogu, ali eto imao sam i dosta rana u zivotu tako da me je omelo sto sta. Kada cu biti zreo u ovom segmentu, kada prestanem da imam uzora, kada izgradim do kraja sebe po svom kroju??? Pozdravljam vas i usput saljem proslo pitanje i odgovor, da bi znali o cemu se radi. Izvinite na trosenju vaseg vremena. Pozdravljam vas opet. Nenad pitanje je za neuropsihijatra ili psihologa, te vas molim da ga nekome od navedenih strucnih lica prosljedite: postovani, vec godinama, jaaako jakoo dugo, od svoje rane mladosti (iako sad imam 29 g) , sam se osjecao bolje u kozi drugoga, druge, stvarne licnosti. Recimo gledam neki film, vidim nekog zeznutog glumca, pokpuim fore, i taj sam neki period, pa onda upoznam velikog europskog kosarkasa, sportistu dakle, pa se i ja osjecam vazan jer sam s njim u drustvu oko drustva itd. Eh, onda sklon sam promjenama navika, tj, promjenama ponasanja u odnosu na kog se "furam" da tako kazem, znam i govor brzo promijeniti itd. Sinoc bas gledam nekog sportistu na rts i mislim, kako je lik jednostavan opusten i pocnem ja da se unosim u taj lik u taj zivot da i ja bivam opusten itd. Inace, imao sam prilicno tezak dosadasnji period: majku sam izgubio, otac vodi neki cudan zivot, sestra mi je bolesna, a oboje imamo neku vrstu psh problema radi svih trauma koje smo prosli. Zanima me da li sam ja ovo neka dvostruka licnost ili sta vec, da li mi je tijesno u mojoj kozi pa mi je lakse biti na tren ili mjesec ili godinu, neko drugi??? P. S. Inace, od malena sam prirodno talentovan glumac, alik nazalost nikad nisam otisao na akademiju i to je jedan od vaznijih propusta prema meni samom. Takodjer imao sam priliku postati vrhunski sportista - izmaklo se. I tako. . . . Eto, ocekujem brzo vas odgovor, hvala unaprijed i opsrostite sto vas zamaram. Pozdrav. Nenad poštovani, kroz pitanja i kratku prticu o sebi ste dali i odgovore na svoja pitanja. Ne, niste bolesni, tragate za svojim identitetom zbog pomanjkanja objekta koji bi vam bio odgovarajuci uzor. Greska je u vasoj nedoslednosti i nemanja upornosti da uradite ono sto zelite ili volite ili mozete. Imali ste puno problema, to vam je oziljno promenilo zivot, ali morate dalje i morate se naci u necemu. Odaberite ono u cijoj vam je kozi dobro i naravno, ono sto je realno. Gluma bi vam dobro dosla, ali ne znam koliko je to moguce! Puno vas pozdravljam, vi ste u svakom slucaju inteletualno vredna osoba, intresantna takodje i trebalo bi da radite na sebi, obratite se strucnom licu. Psihoterapija vam takodje moze pomoci!