Pitanje broj: #44192

Postovani, molila bih za savet u vezi sa mojim psihickim stanjem. Mislim da zapadam u hipohondriju, a nekako ne umem se izboriti sa time. Jos kao mala sam bila previse osetljiva i nekako zainteresovana i previse za sve stvari pa i raznorazne bolesti koje su povremeno pogadjale decu, a onda kod mene izazivale strahove. Ali je sve to nekako lako prolazilo. U medjuvremenu sam ja bila popularno, druzeljubivo dete i tinejdzer, bez nekih vecih zivotnih problema. Cak su se i ti moji strahovi nekako potpuno izgubili i evo sve do sada (a sada mi je 32god) nisu bili prisutni. Inace me svi smatraju i vide kao jaku, samostalnu i uspesnu osobu. I iskreno i ja sebe posmatram tako. Medjutim. . . . Pre 6 meseci mi je na porodjaju umrla beba, devojcica koju smo i suprug i ja ocekivali sa velikom zeljom i radoscu. Prva tri meseca nakon toga sam provela istrazujuci uzrok njene smrti, a zatim krecu moji psihicki hipohondarski problemi. . . . Najpre problemi sa crevima-ubrzani tempo defekacije, cesti prolivi su me doveli do toga da sam nekoliko meseci bila opsednuta time da imam krona ili u. Kolitis. . . . Svi pregledi i sve ok. Zatim smena bolesti i poviseni pritisak usled kojeg dobijam napade panike i strah od srcanog, mozdanog udara. Za nekoliko minuta sam u stanju da sebe 'dovedem' do onesvescivanja od straha. . . . Onda trnjenje ruku koje odmah povezujem sa multiple sklerozom (drug mi boluje od toga pa malo vise znam) . . . . I tako u krug. Sve sto cujem ili vidim nekako projektujem na sebe. Suprug je lekar i pricamo cesto na ovu temu, jasno mi je sve dolazi iz moje glave, ali ne umem da se dogovorim sa sobom i prestanem da samu sebe opsedam. . . Trudim se da radim, ali strah je uvek negde prisutan. Kako se izboriti sa tim? Zivim u norveskoj i ponudjeno mi je ucesce u grupama roditelja koji su izgubili decu, kazu da to pomaze, ali se ja bojim da mi samo neke druge tragicne price ne daju 'ideje' koje cu projektovati na sebe kao sto to inace cinim. Da li je psihoterapija najbolji izbor? Kako se nositi sa ovim, pocinjem da mislim da se gubim u svemu ovome: ) oprostite na opsirnosti, unapred zahvalna mirjana