Pitanje broj: #43746

Postovana doktorko zelim pre svega da vam kazem da sam odusevljena vasim odgovorima koje ste uputili drugim ljudima. Zelim da i mene posavetujete. Moj problem i nije tako veliki. Posecujem psihijatra 6 godina. Moj prvi odlazak je usledio zbog porodicne situacije. Nisam imala kome da se obratim pa sam posetila doktora sto mislim da je ispravno. Mnogi ljudi su me na neki nacin optuzivali i rekli kako je to pogresno i gledali kao da nisam normalna. Mnogi takozvani prijatelji su me odbacili zbog toga, mada se ne kajem ni u jednom trenutku. Naime, doktor mi je dao dg f60 i f32. 1. Pila sam dosta lekova do pre godinu i po dana. Ne mogu tacnu kombinaciju da vam kazem, ne secam se. Dobijala sam eftil, lorazepam, haloperidol pre toga sam pila po 30 nekad 40 mg bensedina, flunisan, nekada i flormidal za spavanje. 2007 sam imala epi napad i dr me je slao na ct i eg glave i snimci su bili dobri pa je poceo sa smanjivanjem terapije i na kraju je skroz ukinuo. Evo vise od godinu dana ne pijem nista od lekova. Nekad, mozda u mesec dana popijem 1-2 bensedina kada se nesto bas iznerviram. Sada su mi kontrole na 6 meseci po potrebi ranije. Kada sam bila na zadnjoj kontoli to je bio najkraci razgovor sa doktorom. Ja sam stekla veliko poverenje u njega i ne bih mogla da se otvorim drugom lekaru. U njemu sam videla oca kakvog bih volela da imam. On mi je kao najboli prijatelj. I nije mi jasno zasto sam neke stvari precutala na kontroli. On je previse truda ulozio, razgovora i ja kao da sam bila u nekoj tami 5 god. Nije postojao nikakav pomak do pre 7meseci. Oslabila sam, doterala liniju, pocela da izgovaram rec "ne" i ocu i na poslu i stekla samopouzdanje, kao da sam se ponovo rodila. Ali osecam da je pocela da mi se vraca depresija. Sa razlogom a to sam mu precutala. Nisam htela na neki nacin nacin da ga razocaram, tako mislim. Pocela sam da se povlacim u sebe. Odem do posla i nazad u stan i celo vreme provedem u kuci. Mrzi me da se doteram, da se nasminkam, osecam da tonem. Pa bih vas zamolila da mi pomognete i kazete kako da zapocnem razgovor sa njim? Otvoreno i iskreno da mu kazem kako se osecam bez nekog straha i laznog osmeha. Jer zaista ne bih volela da se vratim u ono stanje gde sam bila kao u mraku i gde sam se predavala svemu. Unapred vam hvala i nadam se da cu vam pisati sa lepsim vastima. Puno pozdrava