Pitanje broj: #42746

Vec vise od dve godine idem na terapije (ne konstantno, zavisi od stanja) kod psihologa. Dg mi je f45. U pocetku sam pila xalol, a kasnije bromazepam, rivotril i flunisan. Skoro godinu dana ne pijem lekove (bromazepam po potrebi) , ali idem na kontrole. Ali, ono sto mi smeta je to sto su terapije veome plitke (oduvek su bile) , tacnije sve vreme imam osecaj da se samo sanira moj problem-napadi panike. Oni se jesu regulisali doduse, ali poenta je ta da imam utisak da se sve vreme resavala samo posledica!!! Ja nikada nikakve testove licnosti i sl. Nisam resavala, ne osecam da sam nacinila ikakvu promenu, u licnosti, u stavovima, da sam nasla uzrok, tj. Locirala svoje probleme zbog kojih i nastaju ti problemi. Da li da nastavim sa takvom terapijom, da li to ide tako, ili da se obratim za pomoc na nekom drugom mestu? Hvala!