Pitanje broj: #37674

Imam mlađu sestru koja ima 28 godina, pre pet godina je počela čudno da se ponaša, prva dijagnoza je bila depresija, vrlo brzo je postavljena konačna dijagnoza bipolarnog poremećaja. Dva puta je bila hospitalizovana u tom periodu. Upoznati smo sa bolešću i dobili smo savet od psihijatra kod koga se leči da je ne uznemiravamo, budemo obazrivi i strpljivi sa njom što mi maksimalno sprovodimo. U tenucima krize, a to je svakih par meseci mi preživljavamo torture sa njene strane: histeriše, lomi i gađa nas stvarima po kući. Verujte to je već neizdrživo. Kada joj je bolje ode kod momka ili sa društvom i ne javlja nam se na mobilni telefon danima tako nas i tada muči, tada je dobre volje i nije je briga za bilo šta. Mama i ja smo stalno u strahu šta će sledeće da uradi i to je već postala agonija pošto nam stalno preti da će da se ubije. Kada joj je loše lekar joj uglavnom poveće terapiju i to je to, ali to maltretiranje traje još par nedelja, valjda dok lekovi ne deluju. Tata i mlađi brat uglavnom nisu kod kuće-rade i tako beže iz ove mučne situacije. Molim vas imate li neki savet kako da pomognemo sebi, jer smo na ivici izdržljivosti i snage?