Pitanje broj: #37288

Poštovani, moj otac koji je 1953. Godište poslednjih godinu do dve dana se izmenjeno ponaša, sumnja u majku da ima ljubavnika, prati je, postavlje kamere i prislušne uređaje u stanu i slično. U početku nismo shvatali koliko je situacija ozbiljna, nedavno smo ragovarali sa njim, razjasnili sve situacije koje su kod njega izazivale sumnju i izvinio se što je sumnjao i priznao grešku. Nakon toga je neko vreme naizgled bio normalan, ali je nastavio sa preslušavanjem snimaka u tajnosti. Ponovo tvrdi da na snimku čuje zvuke koje niko od nas ne čuje, zamenjuje lavež pasa sa kašljem, sirenu automobila koja se čuje spolja sa mobilnim telefonom i slično. Na fotografiji cveća u saksiji koju je mama slučajno fotografisala mobilnim tekefonom vidi dvoje ljudi iako je sve zeleno i vidi se lisna nervatura on od listova vidi ruke, noge i sl. Situacija je postala neizdržljiva jer mama ima problema sa srcem i od nerviranja joj skače pritisak, imali smi i intervenciju hitne pomoći, a otac tvrdi da ona glumi bolest. Konsultovala sam se sa neuropsihijatrom koji misli da se radi o paranoji i da je neophodno lečenje. Problem je u tome što otac tvrdi da mu lekar ne treba jer nije lud, mada je u jednom trenutku obećao da će otići sada to opet izbegava. Zanima me kakve dalje manifestacije ova bolest može imati, da li postoji opasnost od fizičkog nasilja, kako da ga ubedimo da se obrati za pomoć i kakve su nam opcije ukoliko nastavi da odbija da ode kod lekara. Takođe me zanima kako se paranoja leči i da li je moguć potpuni oporavak obolelog. Možda je od značaja napomenuti da je otac radio stresan posao, boravio na ratištu i slično. Od naših razgovora sa njim se trudi da ne priča o svojim optužbama, ali je očigledno da i dalje razmišlja o njima i traži dokaze. Molim vas za pomoć i savet kako da postupimo u ovakvoj situaciji. Hvala vam unapred.