Poštovanje,
Biću malo opširnija. Imam 30 godina, sina od 2,5 godine. Zabavljala sam se sa momkom 8 godina. Počeli smo da živimo zajedno i posle nekih pet meseci sam ostala u drugom stanju. Kada sam bila u trećem mesecu trudnoće on je poginuo. Ja sam rodila zdravo i divno dete. Živim sa roditeljima, sestrom, njenim mužem i njihovom decom (dve devojčice od 4 i 3 godine) u maloj kući. Ja se osećam jako loše. Jedno vreme oko godinu dana sam jako puno pila
sedative, u velikim količinama. Uglavnom
bensedin i
diazepam od 10 mg po sedam osam dnevno. To sam prestala da pijem i od tada nastaju moje muke. Otišla sam kod psihijatra, kojim nisam bila zadovoljna, jer kada sam ispričala svoju priču, najiskrenije, jednostavno mi je ona ustanovila
depresiju. Dobila sam da pijem
flunirin, bromazepam i rivotil. Međutim, ja sam bila toliko
umorna, iscrpljena, bezvoljna i pospana da je to bilo toliko primetno i nekontrolisano, užas. Mojima nisam ni rekla da sam bila kod psihijatra, jer se oni groze svega što je u vezi medicine, iako mi je sestra završila medicinsku školu. Jednom prilikom sam krenula sa sestrom po dete u vrtić i onda je ona našla pogodnu priliku da me izvređa tipa ti si narkomanka, prijaviću te da ti oduzmu dete itd. Ja sam joj tada pokazala izveštaje psihijatra i sve one lekove koje sam imala kod sebe, prepisane, pobacala pred njom. Meni je idalje loše,
depresivna sam, jedem na nervnoj bazi, bezvoljna skroz, jedino me moje dete oraspoloži. Da, inače da napomenem da sam
vrlo brižna i dobra majka, jer sva deca koja se igraju u parku sa mojim sinom me obožavaju i svi govore da sam ja njihova mama, jer se ja sa njima igram, pričam i trudim se da budu svi dobri da se lepo igraju, da se ne svađaju. Imam strah da opet odem kod psihijatra, prvenstveno zbog moje sestre, jer ja nisam
narkomanka ako pijem antidepresive, znam da sam vrlo nesigurna i da sam izuzetno podbacila na poslu, zbog ovog mog stanja. Kritikuju me, prete otkazom, ja se trudim da uradim svoj deo posla, ali nekako uvek
zablokiram, kao da to nikada nisam radila. Ne znam šta da radim. Inače i finansijska situacija mi je jako loša, i zbog toga sam vrlo
neraspoložena. Imam momka sa kojim sam već godinu i po dana, on me voli kao i ja njega, ali se prema njemu ružno ponašam, znam da on trpi, ali to je nekako jače od mene, skoro da
nemamo seksualni život, a i kada treba da dođe do odnosa ja sam toliko
nezainteresovana i
ne želim seks, libido mi je uništen, mada nisam imala tih problema do pre sedam meseci. Još jednom se izvinjavam na opširnom pismu, ali želim da mi date neki savet imajući bar malo uvid o stanju u kome se nalazim.
Unapred zahvalna, Marina.
Poštovana,
Život se zaista surovo poigrao sa Vama, i ostavio da se nevešto snalazite. Na žalost, porodica koju imate nema razumevanje za Vas i Vaše probleme. Mogu da Vam kažem, da niste slaba osoba, jer strahota koja Vam se desila je morala da uzme svoj danak, koji je bio Vaša zavisnost, a koju ste uspešno pobedili! Ni to nije bilo lako, i zato Vam mogu reći da ste jaki, i da možete da se izborite, pogotovu sto imate nekog ko Vas voli i nadam se i vi njega. Vaša sestra je ipak samo medicinska sestra, te praktično da nema znanja, pogotovu iz psihijatrije, te se ne obazirite na njene primedbe koje su rezultat ne znanja i nerazumevanja. Ali sebi morate pomoći odlaskom psihijataru! Osim lekova postoji i
psihoterapija, koja može ići uz antidepresive, što se tiče
lekova za smirenje sa njima se ne slažem, pogotovu sada kada ste
pobedili zavisnost od bensedina. Uzmite Vit. E u većim dozama, kao i B vitamin neko vreme. Ako ste blizu, javite se te se možemo videti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Pitanje broj: #36737
Biću malo opširnija. Imam 30 godina, sina od 2,5 godine. Zabavljala sam se sa momkom 8 godina. Počeli smo da živimo zajedno i posle nekih pet meseci sam ostala u drugom stanju. Kada sam bila u trećem mesecu trudnoće on je poginuo. Ja sam rodila zdravo i divno dete. Živim sa roditeljima, sestrom, njenim mužem i njihovom decom (dve devojčice od 4 i 3 godine) u maloj kući. Ja se osećam jako loše. Jedno vreme oko godinu dana sam jako puno pila sedative, u velikim količinama. Uglavnom bensedin i diazepam od 10 mg po sedam osam dnevno. To sam prestala da pijem i od tada nastaju moje muke. Otišla sam kod psihijatra, kojim nisam bila zadovoljna, jer kada sam ispričala svoju priču, najiskrenije, jednostavno mi je ona ustanovila depresiju. Dobila sam da pijem flunirin, bromazepam i rivotil. Međutim, ja sam bila toliko umorna, iscrpljena, bezvoljna i pospana da je to bilo toliko primetno i nekontrolisano, užas. Mojima nisam ni rekla da sam bila kod psihijatra, jer se oni groze svega što je u vezi medicine, iako mi je sestra završila medicinsku školu. Jednom prilikom sam krenula sa sestrom po dete u vrtić i onda je ona našla pogodnu priliku da me izvređa tipa ti si narkomanka, prijaviću te da ti oduzmu dete itd. Ja sam joj tada pokazala izveštaje psihijatra i sve one lekove koje sam imala kod sebe, prepisane, pobacala pred njom. Meni je idalje loše, depresivna sam, jedem na nervnoj bazi, bezvoljna skroz, jedino me moje dete oraspoloži. Da, inače da napomenem da sam vrlo brižna i dobra majka, jer sva deca koja se igraju u parku sa mojim sinom me obožavaju i svi govore da sam ja njihova mama, jer se ja sa njima igram, pričam i trudim se da budu svi dobri da se lepo igraju, da se ne svađaju. Imam strah da opet odem kod psihijatra, prvenstveno zbog moje sestre, jer ja nisam narkomanka ako pijem antidepresive, znam da sam vrlo nesigurna i da sam izuzetno podbacila na poslu, zbog ovog mog stanja. Kritikuju me, prete otkazom, ja se trudim da uradim svoj deo posla, ali nekako uvek zablokiram, kao da to nikada nisam radila. Ne znam šta da radim. Inače i finansijska situacija mi je jako loša, i zbog toga sam vrlo neraspoložena. Imam momka sa kojim sam već godinu i po dana, on me voli kao i ja njega, ali se prema njemu ružno ponašam, znam da on trpi, ali to je nekako jače od mene, skoro da nemamo seksualni život, a i kada treba da dođe do odnosa ja sam toliko nezainteresovana i ne želim seks, libido mi je uništen, mada nisam imala tih problema do pre sedam meseci. Još jednom se izvinjavam na opširnom pismu, ali želim da mi date neki savet imajući bar malo uvid o stanju u kome se nalazim.
Unapred zahvalna, Marina.
Život se zaista surovo poigrao sa Vama, i ostavio da se nevešto snalazite. Na žalost, porodica koju imate nema razumevanje za Vas i Vaše probleme. Mogu da Vam kažem, da niste slaba osoba, jer strahota koja Vam se desila je morala da uzme svoj danak, koji je bio Vaša zavisnost, a koju ste uspešno pobedili! Ni to nije bilo lako, i zato Vam mogu reći da ste jaki, i da možete da se izborite, pogotovu sto imate nekog ko Vas voli i nadam se i vi njega. Vaša sestra je ipak samo medicinska sestra, te praktično da nema znanja, pogotovu iz psihijatrije, te se ne obazirite na njene primedbe koje su rezultat ne znanja i nerazumevanja. Ali sebi morate pomoći odlaskom psihijataru! Osim lekova postoji i psihoterapija, koja može ići uz antidepresive, što se tiče lekova za smirenje sa njima se ne slažem, pogotovu sada kada ste pobedili zavisnost od bensedina. Uzmite Vit. E u većim dozama, kao i B vitamin neko vreme. Ako ste blizu, javite se te se možemo videti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima