Pitanje broj: #33898

Poštovana dr,
Molim vas za pomoć! Ja sam patološki lažov, koji već godinama pokušava da prestane da laže, ali ne uspeva. Toliko lažem da moram da prekinem prijateljstva i veze da me ne bi otkrili. Lažem roditelje, bivšeg dečka, prijatelje, komšije, pa i psihoterapeuta koji je bio fantastičan stručnjak, i kod koga sam išla privatno i dala poslednje pare, a sve da bih ga lagala. Moje priče su izmišljene cele. Da sam završila fakultet, a odustala sam, da imam brata blizanca, a nemam, da mi je stric iz Amerike ostavio nasledstvo, a nije, da sam ostavila dečka kog nisam tada ni imala, da sam sada u vezi, a nisam, da sam bolesna a nisam, da sam na putu, a nisam, da sam kod drugarice, a kod kuće sam. Ja sam svesna svakog momenta da to nije istina. Nikada nisam poverovala u gluposti o kojima pričam, ali ne mogu da prekinem, iako lažem apsolutno bez ikakvog realnog razloga ili bilo kakve koristi! Verovatno imam psihološku dobit, ali realno, samo štetu! Nikada nisam imala halucinacije, normalno komuniciram sa ljudima, bez ikakvih ispada u životu u smislu agresivnosti, maničnog raspoloženja, ili slično. Nikada nisam konzumirala narkotike i alkohol. Ne volim da se družim sa ljudima mnogo i to uglavnom da se moje laži ne bi otkrile. Do sada sam nekako pokušavala da se unormalim na račun inteligencije, koja je jedina svetla tačka u osbinama moje ličnosti. Bivala sam očajna, samo spavala, oko 14 sati dnevno, a sada sam sve više tupa, još više spavam, i po 20 sati dnevno, ništa me ne dotiče i razmišljam kako sam ukrala životno vreme nekome ko je trebalo normalno i smisaono da odživi i upropastila ga. Ovo je počelo sa mojih 8 godina i sve je gore i ja to ne mogu više da izdržim! Sada imam 30. Nemam para za dalju privatnu psihoterapiju, i ne znam kako dalje! Da li ima pomoći? Kako?
Hvala unapred na odgovoru!