Poštovana,
Ukratko-bila sam
narkomanka, 2 god., sada
apstiniram godinu dana, dobro mi je, uzimam antidepresive, mislim da mi oni stvarno pomažu. Vraćam poverenje roditelja, imam poverenje momka, koje mi puno znači, pokušavam i jako se trudim da vratim sve u normalu, ne u pređašnje stanje nego u jedan normalan život u kojem sam ja zadovoljna i ljudi oko mene. Ali ja to sve radim još uvek pod kontrolom roditelja, imam 25 god, i ne smeta mi, shvatam da se boje, ali moji
prijatelji su me odbacili. Meni su prijatelji moji roditelji i moj momak. Ali sve moje drugarice, njih 3, sa kojima sam odrasla jednostavno ne žele da se druže samnom, kažu da sam ih slagala. Klasična slika narkomana. Ali opet ja sam se jako namučila da dođem dovde i čeka me duga borba, ali mi jako bude žao kada poželim da popričam sa nekim onako "ženski", ispijanje kafe. Mama mi dosta pomaže i tu je, ali nije to to. Momak mi živi u Nemačkoj pa sa njim provodim sate i sate pričajući telefonom, on me dosta ispunjava, ali kako neko može da živi bez prijatelja?! Plašim se da nikada neću imati prave prijatelje. One što sam ih stekla u detinjstvu su nestala.
Hvala unapred.
Poštovana,
Najteže je
vratiti poverenje. Ti si to uspela sa roditeljima i momkom, što je velika stvar i što je divno. Jer to jeste baza i najvažnije. Potrebno je još malo vremena a takođe i tvog
dokazivanja u poslu, u radu, već ne znam čime se baviš. Budi strpljiva ako si uspela da pobediš zavisnost, ti ceš uspeti i sve ostalo! Strpljen, spašen, kaže se u narodu
.
dr D. Krasić Pozdrav
Pitanje broj: #33109
Ukratko-bila sam narkomanka, 2 god., sada apstiniram godinu dana, dobro mi je, uzimam antidepresive, mislim da mi oni stvarno pomažu. Vraćam poverenje roditelja, imam poverenje momka, koje mi puno znači, pokušavam i jako se trudim da vratim sve u normalu, ne u pređašnje stanje nego u jedan normalan život u kojem sam ja zadovoljna i ljudi oko mene. Ali ja to sve radim još uvek pod kontrolom roditelja, imam 25 god, i ne smeta mi, shvatam da se boje, ali moji prijatelji su me odbacili. Meni su prijatelji moji roditelji i moj momak. Ali sve moje drugarice, njih 3, sa kojima sam odrasla jednostavno ne žele da se druže samnom, kažu da sam ih slagala. Klasična slika narkomana. Ali opet ja sam se jako namučila da dođem dovde i čeka me duga borba, ali mi jako bude žao kada poželim da popričam sa nekim onako "ženski", ispijanje kafe. Mama mi dosta pomaže i tu je, ali nije to to. Momak mi živi u Nemačkoj pa sa njim provodim sate i sate pričajući telefonom, on me dosta ispunjava, ali kako neko može da živi bez prijatelja?! Plašim se da nikada neću imati prave prijatelje. One što sam ih stekla u detinjstvu su nestala.
Hvala unapred.
Najteže je vratiti poverenje. Ti si to uspela sa roditeljima i momkom, što je velika stvar i što je divno. Jer to jeste baza i najvažnije. Potrebno je još malo vremena a takođe i tvog dokazivanja u poslu, u radu, već ne znam čime se baviš. Budi strpljiva ako si uspela da pobediš zavisnost, ti ceš uspeti i sve ostalo! Strpljen, spašen, kaže se u narodu .
dr D. Krasić Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima