Pitanje broj: #32963

Poštovani,
Ne vidim drugi način nego da se ovako obratim za savet. Jako sam potištena, jako umorna, nemam volju ni za šta, osećam se kao u klopci. Moj dan izgleda ovako. Ustanem oko 5:30, i moram se spremiti do 6:05 jer tada imam autobus i od 8h radim. Na poslu sam do 17h i u povratku mi treba 2h da se vratim kući. Pri svemu tome radim 3 godine u jednoj jakoj banci preko omladinske zadruge i tu trpim milion nepravdi. Neke se direktno tiču mene, a nekima sam svedok. I pri tome sav sistem vrednosti koji si godinama mukotrpno gradio-da ne treba da lažeš i kradeš i budeš licemeran, drzak i bezobrazan pada u vodu. Plata je 20000 dinara mesečno za 9h rada svakog dana. Pri tom postoje pritisci na svaka 2 sata u vidu preseka da nadređeni dobiju broj koliko si uradio. A plašim se odustati od njega jer samo sebe izdržavam. Kod kuće je takođe napeta situacija. Ja živim daleko od posla. Uzgred, put me jako umara. Živim u kući sa bratom i ocem. Nikada im nisam bila važna. Moj otac ima stav da su muška deca deca. Žensko će se udati i otići iz kuće, otarasiće ga se. I tu sledi nepravda za nepravdom. Situacije koje te dovode do apsurda. Gubim volju za najsitnijim stvarima. Prestala sam da vodim računa i kako se oblačim i da li sam uredna. Ja koja sam se uvek užasavala neurednih ljudi postala sam jedna od njih. Imam dečka koji je jako dobar prema meni i svima ostalima. Ali on mi ne može pomoći. Pre par godina sam imala ovakav period samo što je depresija kraće trajala i otišla sam u krunsku, na studentsku polikliniku kod doktorke psihijatra. Dala mi je lekove. Flunirin i ksalol. Sećam se da mi je bilo bolje. Ksalol me uspavljuje i otupi što nije loše, ali uspavljuje i ne smem ga koristiti za posao-eto opet sam u zamci. Treba mi Vaš savet kako mogu da se izlečim. Izvinite što Vam ovako opširno pisem. Ali pokušala sam da u kratkim crtama dam opis onoga što me muči. Ako Vam ne bude teško, molim Vas, da mi odgovorite.
Hvala najlepše! Marija