Pitanje broj: #31635

Imam ozbiljnih problema sa depresijom i apatijom već godinu dana. Tek sam skoro to primetila. Prošle godine sam se upisala na fakultet i obnovila sam godinu. Htela sam da napustim fakultet, ali mi roditelji nisu dopustili jer ih je sramota i brinu šta će reći komšiluk i rodbina. Ja sam se posle toga potpuno izolovala od ostatka sveta. Samo sedim u sobi, ni sa kim ne komuniciram, nikoga ne viđam. Spavam skoro celi dan i noć, izađem iz sobe samo da jedem i odem do wc-a. U potpunosti sam zanemarila i ličnu higijenu-kupam se jednom u mesec dana, pa čak i ređe. Posedujem izuzetan manjak energije, nemam volje apsolutno ni za šta. Ne reagujem ni na šta-ni kada je nesto smešno, ni kada je nešto tužno, prosto kao da ništa ne osećam. Ni u čemu ne mogu da uživam. Imam osećaj beznadežnosti, bespomoćnosti, osećaj krivice. Kada govorim pričam jako tiho i usporeno. U poslednje vreme mislim da su svi protiv mene, da me niko ne razume i javi mi se želja za samoubistvom ili čak za ubistvom svih osoba koje mi se obrate, ali nema volje, ni snage čak ni da to uradim. Nisam bila kod psihijatra jer ne mogu da se nateram da izađem iz sobe, tako da ne koristim nikakvu terapiju. Ja sam lezbejka i ne mogu to da kažem nikome jer znam da roditelji ne bi dobro reagovali na to. Mislim da bi bilo najbolje da napustim fakultet na kojem nisam ni bila godinu dana, da se zaposlim i odselim od roditelja koje smatram krive za većinu mojih problema. Nekada mislim da ih mrzim i čak mi je i drago što nisam uspela na faksu i što sam lezbejka jer znam da će ih to povrediti i smatram da ću ih tako kazniti za nedostatak ljubavi, zanemarivanje, fizičko i psihičko zlostavljanje koje sam trpela od njih. Molim vas za pomoć i savet.

Hvala unpred.