Pitanje broj: #31270

Poštovanje.

Nadam se da ćete ovo pročitati a samim tim i odgovoriti i gledaću da budem što kraći. Ne znam ni kako sam se usudio na ovakav korak ali verovatno je to što mi je više dosadilo da tapkam u mestu i ništa ne preduzimam. Definitivno se nešto dešava sa mnom jer jednostavno već par godina primećujem da nisam "onaj stari ja". Analizirao sam sve, sam pokušavao, išao da vadim krv (sve je bilo ok, iako sad imam fobiju i od lekara i zubara-što pre nije nije bio slučaj) i došao sam do zaključka da il mi je nešto na psihičkoj bazi ili su vratni pršljenovi. A možda i jedno i drugo. Roditelji su mi po pitanju psihe skroz ok. Mislim ako je to bitno spomenuti da nije nešto genetski, nasledno. Ja sam se smatrao baš jakom i stabilnom osobom dok me ovo nije strefilo) od lekova sam pre par godina na svoju ruku uzeo loram i do dan danas ga pijem. Jedan kom ujutro pred posao, pola oko podne i uveče drugu polovinu-znači 5mg dnevno. Dal mi pomaže ne znam, verovatno, al mislim da sam se navukao i ne bih voleo da se desi da ostanem bez njih. Imam odgovoran posao i zadovoljan sam, al sve to nekako. Samo da dođem kući.

Vikend slobodan kad mi dolazi tokom nedelje jedva čekam, a desi se da od petka pa do ponedeljka do posla ne izađem iz kuće. A planirao sam naravno. Ne izlazi mi se. Kolima idem na posao, i ne mogu da zamislim da idem autobusom, al ne iz razloga da se foliram il nešto već mislim da bi istrčao iz autobusa posle druge stanice. Pogotovo leti kad su vrućine. Ujutru sam jako neraspoložen što mi je možda i najgore, bezvoljan to mi je nekako najgori deo dana-ta jutarnja nervoza, vrtoglavica nekad. Dese mi se i česte promene raspoloženja. Sve u svemu kuća-posao. Sve čekam nešto će se promeniti. Al ne. Veče mi je najbolji deo dana. Dal je depresija, neki poremećaj ili fobija-ne znam, zato vam i pišem. Bio bih najsretniji kad bih makar znao šta mi je. Plašim se da sam postao zavistan i od tog leka a opet kontam nije to nešto puno. Ta neka vrtoglavica mi se prvi put desila kod frizera i verujte mi da mi sad frka" ići kod tog fizera, gledam da me sestra šiša. Vozio sam moje pre neki dan u mega diskont i nešto mi se slošilo na ulazu i vratim se u kola. Trebao sam ići na neki skup u Bg.

I ja sam gledao samo da to nekako izbegnem. Trebam drugaru da budem kum, i ja umesto da sam sretan zbog toga meni će biti frka od matičara, popa, crkve, gužve, sve kontam samo da ne padnem u nesvest (ili da popijem par piva i onda podnosim sve). Da napomenem da ne pijem, ali kad recimo treba da se nađem s društvom dogovoreno par dana unapred, opet gledam neku eskivažu ili nešto. Onda popijem 2 piva i sve drugačije. I tu pomislim onda kakve veze imaju vratni pršljenovi s npr. tom situacijom. Devojku imam, viđamo se i s njom sam na ivici raskida. Ona bi po kafićima itd što je ok, al ja opet nekako najviše volim biti s njom al u kući. Naravno to joj i ne govorim. Sve mislim kad budem stari ja, imam želju da je pokupim i na more (al u ovakvom stanju - teško). Svi vole sunce, lepo vreme, što je normalno, a ja opet nekako volim kad je tmurno, kad pada kiša Bzvz. E da, počeo sam i da strahujem za zdravlje (odmah mislim najgore- te srce lupa pa prođe, nelagodnost, vrtoglavica, nestabilnost) mislim to mi je strašno, što bi naš narod rekao konju rep iščupati a tako sam nekako slab, bezvoljan, nesiguran, a samopouzdanje imam nekad utisak da je na nuli, a dani prolaze, ne smataram se glupom osobom-naprotiv, al eto nešto me dohvatilo i to je to. Meni je problem i ići u šetnju jer sam se učaurio u kuću. A imam veliku želju za tom "glupom" šetnjom, da bar tako se malo fizički aktiviram.

Da spomenem recimo, kad idem u banku. To mi jako teško pada. Čekanje u redu (preznojim se nekad u momentu), nekad se uspaničim da mi je loše pa mi bude još gore. Verovatno sam vas smorio al ako nije problem odgovorite mi. Suština je da ja takav pre nisam bio, a sad me sve to spopalo. Što bi rekli život mi se pretvorio u bzvz. Čitam po forumima svašta o antidepresivima, anksioznosti. Svega sam ja svestan al isto tako znam da je to sve individualno. Od slučaja do slučaja. Inače živim s roditeljima, imam finu platu, plaćam račune itd. Retki su dani kad sam kao malo raspoložen. Čak mislim nekad i da vreme utiče na mene. I tako to mene sve već drži sigurno 5-7 god, a ja ćutim i trpim. Imate stručan tim. Pomagajte. Još jednom izvinjavam se na opširnosti al eto i ja nekom da se poverim.

Unapred se zahvaljujem. Pozdrav.