imam problem od kojeg pokušavam da pobegnem, ali on me s vremena na vreme sustigne. Naime, posle par godina lečenja ostala sam trudna prirodnim putem u decembru 2008. Nikog srećnijeg od nas, međutim u trećem mesecu morala sam na kiretažu jer bebi nije kucalao srce. Užas. Pokušavala sam da budem jaka i da to prihvatim, nisam plakala (inače sam takva da ne pokazujem osećanja), bilo mi je žao što se to desava, bilo mi je žao mojih roditelja koji su to veoma teško doživeli, ali ja kao ja bila sam jaka. Posle kiretaže, sve se iskomplikovalo, krvarenja, bakterije, pad imuniteta. Ali i to sam prihvatila. Ali sa vremena na vreme, pogotovu kad sam sama a ne želim to da priznam ni sebi a kamoli drugima, razmišljam u kom mesecu bi sada bila, koliki bi mi bio stomak, vidim moju bebu kako je držim u naručju, kako je šetam kolicima, i tada mi se plače, vrišti a ni glas ne pustim. A teško mi je neverovatno teško, čini mi se poludeću a nemam s kim da to podelim, neću druge da sekiram i opterećujem jer i njima je teško zbog svega toga. Sada se plašim da neću više da ostanem trudna, kao što rekoh lečila sam se pa se sve to izdešavalo. Depresivna sam, ljuta, drska i bezobrazna, puknem zbog najmanje sitnice a to ne želim, niko nije kriv što se to desilo ali vremenom me hvata. Mislim da mi je sve teže i teže, ne znam kako ću preživeti vreme kad mi je bio termin. Stvarno ne znam.
Poštovana,
vama je očigledno lakse da izrazavate ljutnju i bes, nego tugu. Verovatno je funkcionisanje u vašoj porodici bilo takvo, da je imalo poteškoća sa iznošenjem osećanja, naročito onih koja odaju slabost. U ceni da trpite i podnosite, i takođe da morate imati podršku roditelja po svaku cenu, kao i njihovu prihvaćenost da "ne ostenete sami", vi i sada imate najviše opterećenje zbog drugih, i sebe u udnosu na njih, a ne sebe kao sebi najvažnije. Postojite bez drugih, posvetite se svome mužu, teško je i njemu ali vama ipak je bilo najteže. Sada idete dalje, naravno da ćete zatrudneti i biti sve u redu. Predhodno uradite sve sto treba, da biste imali sigurnost
Srdačno
dr Dragana Krasić
Pitanje broj: #29411
vama je očigledno lakse da izrazavate ljutnju i bes, nego tugu. Verovatno je funkcionisanje u vašoj porodici bilo takvo, da je imalo poteškoća sa iznošenjem osećanja, naročito onih koja odaju slabost. U ceni da trpite i podnosite, i takođe da morate imati podršku roditelja po svaku cenu, kao i njihovu prihvaćenost da "ne ostenete sami", vi i sada imate najviše opterećenje zbog drugih, i sebe u udnosu na njih, a ne sebe kao sebi najvažnije. Postojite bez drugih, posvetite se svome mužu, teško je i njemu ali vama ipak je bilo najteže. Sada idete dalje, naravno da ćete zatrudneti i biti sve u redu. Predhodno uradite sve sto treba, da biste imali sigurnost
Srdačno
dr Dragana Krasić
Pregledajte odgovore po oblastima