1. Pitanje broj: #26575

    Poštovani/a,
    Imam 23 god. i mislim da imam problem sa nekom vrstom arogantnosti. U horoskopu sam vodolija. Temperamentan sam po naravi, pravedan, pošten. Imam problem u komunikaciji sa ljudima. Neke stvari znaju da me iznerviraju na brzinu, iznenada, dok je za neke stvari ipak potrebno duže vremena da bi u meni proradio "sat" da mi to nešto ne odgovara. Često znam burno da reagujem na neke stvari na koje uopšte ne bih trebao tako reagovati. Takođe, kada se iznerviram ne umem da iskažem ono što mi smeta, što me je iznerviralo, na kulturan i fin način tako da dam ljudima na znanje da to što su uradili ili neki događaj nije bio u redu. Moje reakcije su vrlo burne, praćene kroz povišen ton - galamu i viku, nezavisno od toga gde se nalazio (kuća ili javno mesto). Prema pojedinim ljudima se ophodim vrlo ružno, sa pozicija "sile" - ja ne dozvoljavam, slušaj ti mene... Ne znam da li je to povezano sa genima, ali skoro sva rodbina - deda sa očeve strane, i skoro svi stričevi su bili ljudi u uniformama (vojska, policija, čuvar u zatvoru, radnik db). Svi su preke naravi, pa je moguće da sam pokupio i nasledne mane. Upravo to je kod mene prisutno: imam vojnički stav prema ljudima, vrlo odsečan - opet i opet, na regrutaciji sam se prijavo za služenje vojnog roka pod oružjem, na nagovor oca u rod ratne mornarice a moja želja je bila vojna policija, imao sam želju da se prijavim na kasting za emisiju može biti samo 1 (tridesetodnevni kamp specijal. jednica žandarmerije - majka me je jedva odgovorila) . Nisam licemeran, ne dopuštam da se vrši manipulacija nadamnom, nisam dvoličan. Ne volim dvolične ljude, licemere. Sa nekim ljudima sam zato što su me povredili emotivno, prekinuo svaki kontakt. Cenim sebe, možda ponekad i više nego što bi trebalo, u smislu da se ne javljam prvi, osobama za koje smatram da to ne zaslužuju, ili ne razmišljam da li zaslužuju ili ne. Vrlo često imam potrebu za isticanjem, naročito kada je znanje u pitanju (ali i neke druge stvari) iz oblasti o kojoj sam na neki način kompetentan da govorim. Neke ljude to impresionira, nekim ljudima se to smuči. Takođe, često znam da ne prihvatam savete drugih ljudi, da neko nešto bolje zna od mene. U tim situacijama, čvrsto stojim iza svojih tvrdnji, nema šanse da me iko ubedi da sam pogrešio, iako se kasnije ispostavi da sam pogrešno tvrdio, i da jesam pogrešio. Nevoljno priznajem svoje greške. Uporan sam, istrajan, sve što započnem završim, privredem kraju. Nisam od ljudi koji znaju da olako primaju savete sa strane. U dosta situacija u svojoj mladi se ponašam: što na umu to na drumu, iako sam svestan da to nije dobro. Imam poverenje u veoma ograničen broj ljudi oko sebe, iz razloga što smatram da nko neće bolje odraditi nešto do mene. Čini mi se da nisam za timski rad, već samostalac - lider. Svestan sam da na poslu poslodavci ne vole prepametne, arogantne ljude pune sebe. Ma koliko znanje da imam, iskustvo, diplomu fakulteta, neću biti u prilici da to znanje pokažem, jer će me išutirati sa posla. Da li mi možete reći, nakon analiziranja ovog pisma, u čemu je moj problem, i šta bih tebao da promenim kod sebe i kako!?
    S poštovnjem, siniša.

    Odgovoreno: 14. 04. 2009.
    • Poštovani, podrobno ste opisali svoj problem. Jasna mi je komunikacija sa ljudima koja proizilazi iz slabo kontrolisanih emotinih reakcija, sklonosti impulsivnosti, prisutne izražene narcisoidnosti i načina razmišljanja po tipu isključivosti, odnosno \"crno-belog sveta\". Nedostaje vam socijalna mekoća i moć socilanog modulisanja. Prisutna emotivna preosetljivost i tezina njenog savladavanja uz način obrade koji je isključiv čini Vas napornim i sebi i drugima. Vaš EGO funkcioniše u tesnom prostoru visoke moralnosti i kažnjavajućeg sankcionisanja, zbog čega se često osećate napetim, agresivnim utoliko više ukoliko ste neshvaćeni,a to se često dešava upravo zbog siline reakcija koje dovode do suprotnog efekta. Kvalitetna ste osoba, postoji svesnost o tome, takođe očekujete to i od drugih. Imate moralne kvalitete što je takođe deo pozitivne slike o sebi. Ne mogu nas svi prihvatiti i voleti, kao i mi sve. Ali nemamo pravo da svojim emotivnim ispadima, ma koliko bili u pravu povređujemo druge. Postoji odgovarajući način, usaglašavanja misli i emocija, kojim se može reći nešto, pogoditi gde treba i očekivati poštovanje. To je veština koja se uči, prema tome radite na sebi. Promenite način reagovanja u frustrirajucim situacijama, priznajte greške, pohvalite druge imajte i lepu reč za njih. Ne postoje drugi samo kad pogreše, i kad se treba kritikovati i ljutiti. Veoma ste ljuti, rasčistite sa negativnom emocionalnošću! Imali ste dobru analizu nekih stvari, nastavite tako. Iskoristite intelektualne kapacitete za emotivnu i socijalnu spoznaju. Srdačno Dr. Dragana Krasić

Ostavite komentar