Mislio sam da ću možda pronaći neki odgovor ili dobiti savet na moje pitanje i problem koji sam dosta detaljno opisao juče, ali ga nisam sačuvao računajući na to da neće biti potrebe, jer vidim da se redovno odgovara na pitanja. Međutim, izgleda da niko ne voli da se malo pozabavi sa poremećajem koji ja imam, iz možda opravdanih razloga, kao što je na primer, specifičnost istog od osobe do osobe i godine koje su ostale iza mene od dijagnostike istog. Sada ću samo postaviti par konkretnih pitanja. Imam 30. godina i patim od Graničnog Poremećaja Ličnosti (F60.0), koji je dijagnostikovan pre nekih 9. godina u jednom poznatom institutu u Beogradu. Zanima me da li je pomenuti poremećaj totalno izlečiv ( načitao sam se i uvideo da ima gomila primera u svetu i kod nas gde su neke osobe za relativno kratko vreme 100% izlečene) ili ću morati kako i danas tako i ceo život da budem na dosta jakim medikamentima, kao jedino rešenje mog psihijatra oduvek? Svi su iz grupe benzodiazepama i pošto više nemam izbora doktora osim sadašnjeg, kao i savetovanje od drugih lekara da zbog specifičnosti samog poremećaja ne treba često menjati lekare (psihijatre), da li sam sada posle 9. godina možda postao zavisnik, pa mi to možda pravi još više tegoba ili se to još uvek može tretirati kao Granični Poremećaj Ličnosti? Kada već spominjem tegobe, one su se u poslednje tri godine znatno, dosta znatno smanjile. Zašto pitam ovo. Jedan razlog sam već naveo (mladost i želja za normalnim načinom življenja), a drugi je, da sada već ne mogu da se naviknem ni na pomisao da ću čitavog života stalno nositi sa sobom zveckajuće kutijice sa medikamentima, pa čak i na posao i da li to moja jedina budućnost? Pošto sam već rekao da neću sada previše detaljisati, bio bi mi koristan bilo kakav savet, ohrabrujući ili ne, samo da imam još jedno stručno mišljenje koje ću nadam se dobiti od Vas.
Hvala unapred na odgovoru.

Odgovoreno: 19. 03. 2009.