Poštovana,
moja sestra ima 55 godina. i pije od 15 godine. Lečena je u Palmatićevoj i u KC Zvezdara ali kratko jer je sama prekidala lečenje. Apstinirala je 20 godina i počela ponovo da pije 2005 godine.,a 2008 godine.je u komatoznom stanju prebačena u Drajzerovu. Posle 2 meseca je otpuštena uz dalje lečenje u Gornjačkoj. Nije uzimala terapiju redovno i nije odlazila na kontrole, pa je uzela veliku količinu flormidala i ponovo završila u Drajzerovoj kao suicidna osoba. Sada je leče od zavisnosti od sedativa. Otpuštena sa dijagnozom F10.2, F13.1, F32.2, u toku lečenja hipetermija negativnog polariteta, hipohormija, hipobulija, insomnija terminalnog tipa, snižene voljno nagonske dinamize. Sada je u psihijatrijskoj bolnici u Padinskoj Skeli 3 nedelje, gde nisu videli njene otpusne liste i gde njen lekar kaže da za tim nema potrebe. Ona je u lakoj depresiji. Doktor je hteo da je pusti na vikend posle 2 nedelje a ona pred njim kaže da joj je dobro. Meni kaže da se oseća isto kao pre ali neće da prizna njima da bi što pre izašla iz bolnice. Ne dozvoljava mi da im kažem bilo šta, i opet kaže da kada odande izadje da neće da se dalje leči jer ona nije luda. Laže lekare a to je radila i ranije jer je svakom od lekara pričala drugu priču. Jedni je leče od alkoholizma, drugi od depresije, pa od zavisnosti od lekova a ona je stalno pila alkohol uz prekid od 20godina. Čak je pila i metil alkohol iz apoteke a flormidal je kupovala bez recepta i pila u neograničenim količinama. Na kraju je pokušala da se ubije flormidalom a tvrdi da je samo htela da zaspi pa pošto nije mogla, uzela je veću dozu leka. Ovaj lekar sada tvrdi da ona ima laku depresiju kao posledicu alkoholizma i da se brzo oporavlja. Daju joj i dalje flormidal jer ne može da spava i kaže da je bolje da to popije i zaspi nego da bude stalno budna i da on ne može da joj škodi. Zar je moguće da je ona uspela da obmane lekara koji je stručan u oblasti psihijatrije jer je posle 5 dana iz B odeljenja zatvorenog tipa prebacio u otvoreno odeljenje? Uključili su je u radnu terapiju a ona recimo kaže da ima proliv i oni joj daju poštedu. Kada je sestra pozove da pogleda stolicu, ona to neće. Opet radi sve po svome i njima manipuliše a od mene traži da ništa ne kažem. Šta da radim i kako da postupim? Htela sam sve da ispričam njenom doktoru ali se bojim da mi neće oprostiti. Ako kažem i ako je otpuste ja ne znam šta ću s njom, jer sam u obavezi da o njoj vodim računa. Imam ugovor o doživotnom izdržavanju sklopljen sa našim ocem ali je ugovorom obuhvaćena i ona. Nisam u stanju da brinem o njoj jer imam zdravstvene probleme koji mi to ne dozvoljavaju. Interesuje me kako to da su psihijatri drugačije procenili njenu bolest i šta mogu da ja uradim a da ne pogrešim? Evidentno je da se ona ne oseća dobro i pored terapije a da to krije od njih što i sama priznaje.
Molim Vas posavetujte me šta da radim i unapred hvala na odgovoru na moju molbu.
morate reći ordinirajućem lekaru ono što znate, jer u protivnom i Vi ste saučesnik u obmani i nosite odgovornost za njeno lečenje. Radi se o ozbiljnom pacijentu sa hroničnim, toksikomanskim oblikom zavisnosti, te lečenje mora biti dugotrajno i uz Vašu saradnju i pomoć.
Pitanje broj: #23236
moja sestra ima 55 godina. i pije od 15 godine. Lečena je u Palmatićevoj i u KC Zvezdara ali kratko jer je sama prekidala lečenje. Apstinirala je 20 godina i počela ponovo da pije 2005 godine.,a 2008 godine.je u komatoznom stanju prebačena u Drajzerovu. Posle 2 meseca je otpuštena uz dalje lečenje u Gornjačkoj. Nije uzimala terapiju redovno i nije odlazila na kontrole, pa je uzela veliku količinu flormidala i ponovo završila u Drajzerovoj kao suicidna osoba. Sada je leče od zavisnosti od sedativa. Otpuštena sa dijagnozom F10.2, F13.1, F32.2, u toku lečenja hipetermija negativnog polariteta, hipohormija, hipobulija, insomnija terminalnog tipa, snižene voljno nagonske dinamize. Sada je u psihijatrijskoj bolnici u Padinskoj Skeli 3 nedelje, gde nisu videli njene otpusne liste i gde njen lekar kaže da za tim nema potrebe. Ona je u lakoj depresiji. Doktor je hteo da je pusti na vikend posle 2 nedelje a ona pred njim kaže da joj je dobro. Meni kaže da se oseća isto kao pre ali neće da prizna njima da bi što pre izašla iz bolnice. Ne dozvoljava mi da im kažem bilo šta, i opet kaže da kada odande izadje da neće da se dalje leči jer ona nije luda. Laže lekare a to je radila i ranije jer je svakom od lekara pričala drugu priču. Jedni je leče od alkoholizma, drugi od depresije, pa od zavisnosti od lekova a ona je stalno pila alkohol uz prekid od 20godina. Čak je pila i metil alkohol iz apoteke a flormidal je kupovala bez recepta i pila u neograničenim količinama. Na kraju je pokušala da se ubije flormidalom a tvrdi da je samo htela da zaspi pa pošto nije mogla, uzela je veću dozu leka. Ovaj lekar sada tvrdi da ona ima laku depresiju kao posledicu alkoholizma i da se brzo oporavlja. Daju joj i dalje flormidal jer ne može da spava i kaže da je bolje da to popije i zaspi nego da bude stalno budna i da on ne može da joj škodi. Zar je moguće da je ona uspela da obmane lekara koji je stručan u oblasti psihijatrije jer je posle 5 dana iz B odeljenja zatvorenog tipa prebacio u otvoreno odeljenje? Uključili su je u radnu terapiju a ona recimo kaže da ima proliv i oni joj daju poštedu. Kada je sestra pozove da pogleda stolicu, ona to neće. Opet radi sve po svome i njima manipuliše a od mene traži da ništa ne kažem. Šta da radim i kako da postupim? Htela sam sve da ispričam njenom doktoru ali se bojim da mi neće oprostiti. Ako kažem i ako je otpuste ja ne znam šta ću s njom, jer sam u obavezi da o njoj vodim računa. Imam ugovor o doživotnom izdržavanju sklopljen sa našim ocem ali je ugovorom obuhvaćena i ona. Nisam u stanju da brinem o njoj jer imam zdravstvene probleme koji mi to ne dozvoljavaju. Interesuje me kako to da su psihijatri drugačije procenili njenu bolest i šta mogu da ja uradim a da ne pogrešim? Evidentno je da se ona ne oseća dobro i pored terapije a da to krije od njih što i sama priznaje.
Pregledajte odgovore po oblastima