Poštovana,
trudiću se da budem koncizan. Lečim se od 1989. god sa prvom pojavom paničnog napada. Od tada sam se lečio u svome gradu gde živim, pa u Beogradu/Dr Starčević Dr Erić...u Rimu, u Zagrebu dr Potočnik....probao sam skoro sve vrste benzodiezepina kao i antidepresive (starije i nove generacije) rivotril pijem zadnjih 10 god u dozi od 3 mg dnevno a antidepresive menjam. Na zapadu, kada su se pojavili SSRI probao samo skoro sve, potrošio puno novca i ništa. Na kraju mi je jedan eminentni italijanski psihijatar rekao pa ja ne znam šta da ti dam više. Činjenica je da iza novih lekova stoji veliki novac, jak marketing a po klinikama sam se uverio da izazivaju upravo ono što treba, navodno da leče. Zanima me jer nikako da mi postave dijagnozu....panični poremećaj, maskirana depresija i obratno. Gde je tu granica? Išao sam i na psihoterepije, grupne sve sve. Svo to vreme sam studirao i završio 2 fakulteta i radim 10 god a i dalje se osećam loše!! Jedan psih iz Zagreba mi je rekao jednom kao da imam i agorofobiiju i klaustrofobiju. E to je baš jako začarani krug. Molim za Vaše mišljenje.
koji je konkretnije Vaš problem, ne mogu sagledati na osnovu rečenog. Vidim samo težak put sa mnogo usputnih stanica sa neuspešnim sagledavanjem. Problem: Vi kao onaj koji putuje i njegova izgleda nesvesna težnja da živi u problemu ili oni koje nalazite? Bilo ih je mnogo, što znači da je neko morao da nadje rešenje. A šta se desilo? Na kraju ste ih učinili nemoćnim da biste bili pobednik makar i dalje u muci. Svesnim dokazujete koliko ste jaki, borite se sa okolnim svetom, ali teško sa sobom. Očekujete stalnu pomoć od drugih, od leka...A šta Vi činite, gde je tu pogled u sebe? Nisam gruba, prestanite sa lekovima, zavisni ste od njih, imate i taj problem! Ako ste u prilici, možete se javiti.
Pitanje broj: #22872
trudiću se da budem koncizan. Lečim se od 1989. god sa prvom pojavom paničnog napada. Od tada sam se lečio u svome gradu gde živim, pa u Beogradu/Dr Starčević Dr Erić...u Rimu, u Zagrebu dr Potočnik....probao sam skoro sve vrste benzodiezepina kao i antidepresive (starije i nove generacije) rivotril pijem zadnjih 10 god u dozi od 3 mg dnevno a antidepresive menjam. Na zapadu, kada su se pojavili SSRI probao samo skoro sve, potrošio puno novca i ništa. Na kraju mi je jedan eminentni italijanski psihijatar rekao pa ja ne znam šta da ti dam više. Činjenica je da iza novih lekova stoji veliki novac, jak marketing a po klinikama sam se uverio da izazivaju upravo ono što treba, navodno da leče. Zanima me jer nikako da mi postave dijagnozu....panični poremećaj, maskirana depresija i obratno. Gde je tu granica? Išao sam i na psihoterepije, grupne sve sve. Svo to vreme sam studirao i završio 2 fakulteta i radim 10 god a i dalje se osećam loše!! Jedan psih iz Zagreba mi je rekao jednom kao da imam i agorofobiiju i klaustrofobiju. E to je baš jako začarani krug. Molim za Vaše mišljenje.
Pregledajte odgovore po oblastima