Poštovana doktorka,
imam 23 godine i pre dve godine konstatovana mi je anksioznost. Posećivala sam neuropsihijatra i uzimala ksalol. Medjutim, simptomi su se pre oko pola godine ublažili i praktično nestali sve do pre desetak dana, kada su opet počeli i čini mi se da su intenzivniji. Iz čista mira, u autobusu, kod drugarice, ma bilo gde, osetim kako mi se koce prsti na rukama(kao neki grcevi), ili mi se ruke i noge prakticno odseku, malaksu toliko da ih jedva pomeram, koči mi se vilica, ili mi trne površina kože na rukama.. Mnogo puta osetim da jedva stojim na nogama i da mi je svaki pokret "težak"..Takodje, često na ulici osećam kao da se gubim na trenutke i opet vraćam i strah me je da mi se nešto ne desi, i samo molim Boga da stignem kući.. Tada mi se vrti u glavi i zaista me je mnogo strah. Molim Vas da mi odgovorite na pitanje: Da li su ovo normalne posledice anksioznosti, jer sam počela da mislim i plašim se da nije neka druga vrsta bolesti u pitanju.. Ako jeste, kako bih mogla sebi da pomognem??
Od srca Vam hvala na odgovoru, Marija
ne radi se o jednostavnoj anksioznosti, već o problemu paničnog poremećaja, koji je jako čest medju mladima. Suština ovog poremećaja i njegovog održanja kao i produbljivanja, jesu katastroficne misli, strah od napada kao i strah od posledica napada.U svemu imamo subjektivnu imaginaciju koja je jako intenzivna te daje osecaj realnosti. Zato je praćen panikom koja daje brojnu vegetativnu simptomatologiju, zbog čega se materijalizuju misli i nastavlja interpretacija problema. Problem je rešiv, obratite se psihijatru, što više odlažete, biće potrebno više vremena za izlečenje.
Pitanje broj: #22545
Poštovana doktorka,
Odgovoreno: 22. 02. 2009.imam 23 godine i pre dve godine konstatovana mi je anksioznost. Posećivala sam neuropsihijatra i uzimala ksalol. Medjutim, simptomi su se pre oko pola godine ublažili i praktično nestali sve do pre desetak dana, kada su opet počeli i čini mi se da su intenzivniji. Iz čista mira, u autobusu, kod drugarice, ma bilo gde, osetim kako mi se koce prsti na rukama(kao neki grcevi), ili mi se ruke i noge prakticno odseku, malaksu toliko da ih jedva pomeram, koči mi se vilica, ili mi trne površina kože na rukama.. Mnogo puta osetim da jedva stojim na nogama i da mi je svaki pokret "težak"..Takodje, često na ulici osećam kao da se gubim na trenutke i opet vraćam i strah me je da mi se nešto ne desi, i samo molim Boga da stignem kući.. Tada mi se vrti u glavi i zaista me je mnogo strah. Molim Vas da mi odgovorite na pitanje: Da li su ovo normalne posledice anksioznosti, jer sam počela da mislim i plašim se da nije neka druga vrsta bolesti u pitanju.. Ako jeste, kako bih mogla sebi da pomognem??
Od srca Vam hvala na odgovoru, Marija
Pregledajte odgovore po oblastima