Poštovani,
molim Vas da mi pomognete vezano za depresiju, imam strašnu depresiju,
jednostavno osjecam se strasno lose, neraspolozeno za zivot, ne vidim
smisao itd., obicno je najizrazenija ujutro kad ustanem.
Prije nekoliko godina sam imao problema za panicnim poremecajem i
opsesivnim poremecajem, imao sam strah iz izlaska medju mase i imao sam
strašne opsesivne misli itd. isao sam neuropsihijatru i lijecio se
terapijom prvo seroxat, pa zoloft, i na kraju kad se poboljsalo stanje
uzimao sam Anafranil(klomipramin).
Više nakon toga nisam imao strah od masa niti opsesivne sulude misli.
Medjutim, nakon evo dvije godine imam jake depresije,pogodi me svaka
sitnica i dovodi do kriticnog stanja,primjetio sam da kada imam problem
nekakav strasno sam pesimista i kad se sve dobro zavrsi opet sebi nadjem
drugi problem, kao da sam sebi uvijek iskopavam probleme koje me tjeraju
na "dno". Naj vise sam "pao" kada sam nedavno imao zdravstveni problem, a
uskoro se trebam vjencat i vjerovatno ce biti problema oko plodnosti, isao
sam ljekarima i rekli su da je sve ok al mene opsjedaju misli da ce biti
najgore,itd, itd......
Imam posao,djevojku,dobre prijatelje itd, drustven sam,... ali opet sam u
katastrofalnom stanju.
Smatram da se ne mogu sam izboriti sa ovim i da mi treba terapijska pomoć.
Pokusavam sam rijesiti problem,već dugo uzimam Lexilium,koji me privremeno
smiri ali vjerovatno sam i o njemu postao ovisan.
Molim Vas da me uputite sta da radim, nema sanse da idem kod ljekara u mom
gradu jer je sredina takva da bi me odmah proglasili ludjakom kada bi me
neko vidio kod psihijatra.
Ostalo mi je od prosle terapije nekoliko kutija lijeka
Anafranil(klomipramin)25mg.
Mozete li mi reci dali je taj lijek "dobar izbor" i dali mogu
samoinicijativno poceti ga uzimati,
Vjerovatno ce odgovor biti da se ipak obratim lijecniku ali ako moze malo
savjeta kako da sam sebi pomognem
Unaprije zahvalan,
Anafranil je jako dobar lek i on je prevashodno antidepresiv. Medjutim, ja Vam zaista ne mogu preporuciti da sami na svoju ruku uvodite lekove jer se izricito protivim tome, obzirom da znam koliko mozete sebi naskoditi ako se pogresno upotrebi. Razumem i Vasu strepnju vezanu za okolinu u kojoj zivite i odlasku kod psihijatra, ali Vi ste vec jednom bili kod psihijatra i uzimali dugo lekove i koliko sam Vas razumela to nije ostavilo nikakvih posledica na Vas drustveni zivot - kako kazete imate devojku, drustvo, posao, uskoro cete se vencati. Mozda je i ova Vasa procena, da ce se nesto uzasno desiti ako odete kod psihijatra i ako Vas tamo vide, jos samo jedna u nizu Vasih , kako kazete, "pesimistickih" misli koje ne prestavljaju realnu procenu vac posledicu trenutnog neraspolozenja i strahovanja. U krajnjem slucaju, mozete potraziti psihijatrijsku pomoc u nekom drugom mestu ili kod privatnika. Ono sto je veliki problem je da ljudi veoma cesto pogresno povezuju odlazak psihijatru i etiketiranje od strane okoline. Htela sam da kazem da ako je Vase ponasanje adekvatno, to sto ste bili kod psihijatra nece uveriti ljude oko Vas da ste tesko psihicki ooboleli i obrnuto, ako je Vase ponasanje jako izmenjeno i cudno, ne morate da idete kod psihijatra da bi to ljudi oko Vas primetili. Cak i kada je ovo drugo u pitanju, retko nas ljudi u startu odbace. Znaci, ono po cemu nas ljudi mogu proceniti da li smo "ludi" mije odlazak psihijatru vec nase ponasanje. Vi, medjutim imate probleme koji ne dovodi do takvih izmena u ponasanju da se to moze okarakterisati na pogresan nacin. I nadam se da niste postali zavisni od anksiolitika jer bi Vam to bio jedan veliki problem plus. Izbacite ga sto pre, idite kod psihijatra i pocnite sa adekvatnom terapijom, da bi prestale uzasne muke i patnja koju bez potrebe trpite !!!
Pitanje broj: #3830
Poštovani, molim Vas da mi pomognete vezano za depresiju, imam strašnu depresiju, jednostavno osjecam se strasno lose, neraspolozeno za zivot, ne vidim smisao itd., obicno je najizrazenija ujutro kad ustanem. Prije nekoliko godina sam imao problema za panicnim poremecajem i opsesivnim poremecajem, imao sam strah iz izlaska medju mase i imao sam strašne opsesivne misli itd. isao sam neuropsihijatru i lijecio se terapijom prvo seroxat, pa zoloft, i na kraju kad se poboljsalo stanje uzimao sam Anafranil(klomipramin). Više nakon toga nisam imao strah od masa niti opsesivne sulude misli. Medjutim, nakon evo dvije godine imam jake depresije,pogodi me svaka sitnica i dovodi do kriticnog stanja,primjetio sam da kada imam problem nekakav strasno sam pesimista i kad se sve dobro zavrsi opet sebi nadjem drugi problem, kao da sam sebi uvijek iskopavam probleme koje me tjeraju na "dno". Naj vise sam "pao" kada sam nedavno imao zdravstveni problem, a uskoro se trebam vjencat i vjerovatno ce biti problema oko plodnosti, isao sam ljekarima i rekli su da je sve ok al mene opsjedaju misli da ce biti najgore,itd, itd...... Imam posao,djevojku,dobre prijatelje itd, drustven sam,... ali opet sam u katastrofalnom stanju. Smatram da se ne mogu sam izboriti sa ovim i da mi treba terapijska pomoć. Pokusavam sam rijesiti problem,već dugo uzimam Lexilium,koji me privremeno smiri ali vjerovatno sam i o njemu postao ovisan. Molim Vas da me uputite sta da radim, nema sanse da idem kod ljekara u mom gradu jer je sredina takva da bi me odmah proglasili ludjakom kada bi me neko vidio kod psihijatra. Ostalo mi je od prosle terapije nekoliko kutija lijeka Anafranil(klomipramin)25mg. Mozete li mi reci dali je taj lijek "dobar izbor" i dali mogu samoinicijativno poceti ga uzimati, Vjerovatno ce odgovor biti da se ipak obratim lijecniku ali ako moze malo savjeta kako da sam sebi pomognem Unaprije zahvalan,
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Anafranil je jako dobar lek i on je prevashodno antidepresiv. Medjutim, ja Vam zaista ne mogu preporuciti da sami na svoju ruku uvodite lekove jer se izricito protivim tome, obzirom da znam koliko mozete sebi naskoditi ako se pogresno upotrebi. Razumem i Vasu strepnju vezanu za okolinu u kojoj zivite i odlasku kod psihijatra, ali Vi ste vec jednom bili kod psihijatra i uzimali dugo lekove i koliko sam Vas razumela to nije ostavilo nikakvih posledica na Vas drustveni zivot - kako kazete imate devojku, drustvo, posao, uskoro cete se vencati. Mozda je i ova Vasa procena, da ce se nesto uzasno desiti ako odete kod psihijatra i ako Vas tamo vide, jos samo jedna u nizu Vasih , kako kazete, "pesimistickih" misli koje ne prestavljaju realnu procenu vac posledicu trenutnog neraspolozenja i strahovanja. U krajnjem slucaju, mozete potraziti psihijatrijsku pomoc u nekom drugom mestu ili kod privatnika. Ono sto je veliki problem je da ljudi veoma cesto pogresno povezuju odlazak psihijatru i etiketiranje od strane okoline. Htela sam da kazem da ako je Vase ponasanje adekvatno, to sto ste bili kod psihijatra nece uveriti ljude oko Vas da ste tesko psihicki ooboleli i obrnuto, ako je Vase ponasanje jako izmenjeno i cudno, ne morate da idete kod psihijatra da bi to ljudi oko Vas primetili. Cak i kada je ovo drugo u pitanju, retko nas ljudi u startu odbace. Znaci, ono po cemu nas ljudi mogu proceniti da li smo "ludi" mije odlazak psihijatru vec nase ponasanje. Vi, medjutim imate probleme koji ne dovodi do takvih izmena u ponasanju da se to moze okarakterisati na pogresan nacin. I nadam se da niste postali zavisni od anksiolitika jer bi Vam to bio jedan veliki problem plus. Izbacite ga sto pre, idite kod psihijatra i pocnite sa adekvatnom terapijom, da bi prestale uzasne muke i patnja koju bez potrebe trpite !!!
Pregledajte odgovore po oblastima