Postovani doktore, imam brata starosti 31 god., koji se nekoliko zadnjih godina leci antipsihoticima . Dijagnoza od avgusta 2005 je F28. Trenutno pije haloperidol 2mg (2+1+o) i bensendin 5mg (1+0+1). Poslednje pogorsanje bolesti bilo je sredinom avgusta ove godine kada je poceo sa terpijom haloperidol 2mg (2+2+2), bensendin 5mg. (1+1+1) i artane 2mg. (1+1) uz postepeno smanjivanje terapije. Pre poslednjeg pogorsanja koristio je rispolept nepune dve godine i imao je dosta stabilno stanje. Rispolept je morao prekinuti zbog povisenog nivoa prolaktina. Dodatni problem je i erektilna disfunkcija kojom je prilicno zabrinut izazvana dugogodisnjom upotrebom lekova. Nije bolnicki lecen. Doktor je predlozio dalju terapiju sa depo injekcijama koje bi primao svake druge nedelje ili redje, rekavsi da ce ga staviti na listu o trosku osiguranja, medjutim injekcija jos uvek nema. Koliko sam video citajuci o atipicnin antipsihoticima svi imaju izrazena nezeljena dejstva pa me interesuje koliko ove injekcije mogu stetiti ili izazvati zavisnost. Da li postoji neki drugi lek koji bi bio efikasan uz sto manje nezeljenih dejstava? Da li postoji jos neki vid lecenja osim tabletma?
Antipsihotici ne mogu da dovedu do zavisnosti. Jedini lekovi koji dovode do povecana tolerancije i zavisnosti su benzodiazepinski preparati (sedativi, anksiolitici, hipnotici) i to ako se dugo piju. Ne postoji ni jedan lek koji nema nezeljena dejstva, pa ni antipsihotici. Vazno je da znate da pre nego sto se pusti u prodaju, lek se u proseku oko dvadesetak godina istrazuje i proucava. Pusta se jedino onda kada lek pokaze efikasnost a nezeljeni efekti nisu takvi da mogu da nanesu znatan zdravstveni problem, odnosno da vise stete nego koriste pacijentu. Jedini nacin na koji za sada lecimo psihoze od koje je oboleo Vas brat (F28) su lekovi ! Postoje i neke druge metode poput socioterapije i neki oblici psihoterapije koji predstavljaju samo pomocno sretsvo i nikako ne mogu da zamene lekove. Najveci broj psihoza je hronicno, tako da je neophodno da se lekovi uzimaju jako dugo, pa cak i do kraja zivota. Ako se lekovi obustave, obicno relativno brzo nastaje pogorsanje (slicno kao kod diabeta, povisenog krvnog pritiska, asthme i sl). Sto se tice drugih lekova, danas ima antipsihotika koji pokazuju dobru efikasnost, a imaju znatno manje nezeljenih dejstva. Medjutim, njih jos uvek nema na nasem trzistu. Po nezvanicnim informacijama koje imam, neki od njih ce se relativno brzo pojaviti i kod nas.
Pitanje broj: #1961
Postovani doktore, imam brata starosti 31 god., koji se nekoliko zadnjih godina leci antipsihoticima . Dijagnoza od avgusta 2005 je F28. Trenutno pije haloperidol 2mg (2+1+o) i bensendin 5mg (1+0+1). Poslednje pogorsanje bolesti bilo je sredinom avgusta ove godine kada je poceo sa terpijom haloperidol 2mg (2+2+2), bensendin 5mg. (1+1+1) i artane 2mg. (1+1) uz postepeno smanjivanje terapije. Pre poslednjeg pogorsanja koristio je rispolept nepune dve godine i imao je dosta stabilno stanje. Rispolept je morao prekinuti zbog povisenog nivoa prolaktina. Dodatni problem je i erektilna disfunkcija kojom je prilicno zabrinut izazvana dugogodisnjom upotrebom lekova. Nije bolnicki lecen. Doktor je predlozio dalju terapiju sa depo injekcijama koje bi primao svake druge nedelje ili redje, rekavsi da ce ga staviti na listu o trosku osiguranja, medjutim injekcija jos uvek nema. Koliko sam video citajuci o atipicnin antipsihoticima svi imaju izrazena nezeljena dejstva pa me interesuje koliko ove injekcije mogu stetiti ili izazvati zavisnost. Da li postoji neki drugi lek koji bi bio efikasan uz sto manje nezeljenih dejstava? Da li postoji jos neki vid lecenja osim tabletma?
Odgovoreno: 13. 12. 2007.Antipsihotici ne mogu da dovedu do zavisnosti. Jedini lekovi koji dovode do povecana tolerancije i zavisnosti su benzodiazepinski preparati (sedativi, anksiolitici, hipnotici) i to ako se dugo piju. Ne postoji ni jedan lek koji nema nezeljena dejstva, pa ni antipsihotici. Vazno je da znate da pre nego sto se pusti u prodaju, lek se u proseku oko dvadesetak godina istrazuje i proucava. Pusta se jedino onda kada lek pokaze efikasnost a nezeljeni efekti nisu takvi da mogu da nanesu znatan zdravstveni problem, odnosno da vise stete nego koriste pacijentu. Jedini nacin na koji za sada lecimo psihoze od koje je oboleo Vas brat (F28) su lekovi ! Postoje i neke druge metode poput socioterapije i neki oblici psihoterapije koji predstavljaju samo pomocno sretsvo i nikako ne mogu da zamene lekove. Najveci broj psihoza je hronicno, tako da je neophodno da se lekovi uzimaju jako dugo, pa cak i do kraja zivota. Ako se lekovi obustave, obicno relativno brzo nastaje pogorsanje (slicno kao kod diabeta, povisenog krvnog pritiska, asthme i sl). Sto se tice drugih lekova, danas ima antipsihotika koji pokazuju dobru efikasnost, a imaju znatno manje nezeljenih dejstva. Medjutim, njih jos uvek nema na nasem trzistu. Po nezvanicnim informacijama koje imam, neki od njih ce se relativno brzo pojaviti i kod nas.
Pregledajte odgovore po oblastima