1. Psihopatska struktura ličnosti

    Pitanje broj: #1030

    Zanima me šta je to psihopatska struktura licnosti? Koji su znaci da je osoba takve strukture ličnosti i kakvo je ponašanje takvih osoba? Da li se te osobe mogu ikada promeniti tj. ima li pomoći za takve ljude? 

    Odgovoreno: 25. 07. 2007.

    • Naziv "psihopatija" ili "psihopatska struktura ličnosti", koji je jedan od starijih naziva za poremećaj ličnosti ukazuje, najjednostavnije rečeno, na osobenosti nečijeg karaktera formirane u najranijem periodu života. Prosto, to su karakteristike sa kojima se čovek toliko saživeo da ih najčešće ne doživljava kao svoj problem, iako možda njegova okolina ne misli tako i smatra takvu osobu problematičnom iz razlicitih razloga. Postoji više vrsta poremećaja ličnosti, koje se različito manifestuju, ali se u svakodnevnom govoru, pod "psihopatijom" obično podrazumeva antisocijalno ili asocijalno ponašanje, koje pretpostavlja neprilagodljivost u okruženju, agresivno ponašanje ili probleme u komunikaciji sa drugima. To su osobe čija ponašanja i osećanja mogu ići iz krajnosti u krajnost, od izuzetno ljubaznog i servilnog, do naročito agresivnog i hostilnog, tako da nekada ne možete da shvatite da je u pitanju ista osoba. Posle agresivnog ispada, takva osoba može iskreno da traži oproštaj, kaje se, plače, da bi već prvom sledećom prilikom ponovila ispad. Pošto ne znam o kojoj grupi poremecaja ličnosti Vi govorite (a njihove osobenosti su veoma specificne), generalno ću reći da se poremećaji ličnosti smatraju trajnim karakteristikama ličnosti i veoma teško se koriguju bilo kakvim metodama, samim tim što predstavljaju sastavni deo ličnosti. Ukoliko želite detaljnije objašnjenje, molim Vas da mi naznačite o kojoj vrsti "psihopatske strukture" govorite, makar preko ponašanja koje ispoljava osoba koja je predmet Vaše dileme, kako bih mogla preciznije da Vam odgovorim.



Komentari na pitanje: #1030

    • Zanima me psihosomatizacija ličnosti osobine ponašanje i kako se ophoditi sa takvim osobama savet

    • Postovana dr, zanima me da li mislite da postoji nacin da se, uslovno receno, zaborave neke traume iz detinjstva, odnosno da ne izazivaju jako negativna i bolna osecanja pre secanju na iste. Naime, u poslednje vreme se prisecam scene kad me je mama tukla, udarala. . . Pa kad bi se umorila pocila bi da me cuska i pljuje i slicno, 'jer sam nesto zgresila', ne secam se sta sam uradila tad, imala sam 4, 5godina. . . I zanima me da li je to neki problem u njoj, kad moze to da uradi, ili je moguce da dete sa toliko godina moze da bude toliko krivo. . . . Inace, sad imam 23 god, zavrsavam fakultet, ali ovo me proganja i osecam dozu mrznje prema njoj zbog toga. . . Unapred zahvalna, sandra

Ostavite komentar