Postovana Bojana
Zivim u Novom Sadu , imam 33 godine , nisam udata , nemam stalan posao i podstanar sam. celog zivota sam veoma nesrecna ali sam to spoznala tek poslednjih par godina.U zivotu nikad nikom nisam znacila nesto mnogo cak ni najblizoj rodbini a prijatelji su me svi redom ostavili.Ja sam osoba prosecnih kvaliteta u svemu , vredna , postena i iskrena.Oduvek sam nesigurna u sebe i retko kad sam preuzimala inicijativu ali sam uvek pozitivno odgovarala na svaku.Sta god je trebalo da se pomogne , ucini za nekog ja sam uvek bila prva.Osobama koje su u meni nasle prijatelja ja sam pruzala nesebicno iskreno prijateljstvo.Ipak nekako posle odredjenog vremena svako me je ostavio.Niko mi nikad nije rekao razlog.realno skoro svi su mi prilazili u nekom svom kriznom preiodu u zivotu i kad bi im bilo bolje , napustali su me a ja sam se vezala za svakog od njih , i pustila ih u svoj zivot bez rezerve. Danas sa 33 godine ja nemam nijednog prijatelja kojeg mogu da pozovem i porazgovaram o bilo cemu , eventualno o najbanalnijim temama. Sve ostalo bilo bi zacudjujuce neprijatno za mog sagovornika.Toliko mi fali prijatelj i toliko sam usamljena da se osecam kao da zivim u grobu.Danima mi telefon ne pozvoni, a ne pamtim kad me je neko pozvao negde.Ljudi me se ne sete ni za rodjendan , praznike , bilo sta.Ja sam dugo pokusavala koliko god bila losa u inicijativi da odrzavam kontakt , da pozivam na druzenje ali prosto nije islo i odustala sam.Moj stariji kolega na poslu cesto je jedina osoba sa kojom porazgovaram u toku dana. To mi toliko tesko pada da mi je svaki dan sve vise nepodnosljiv za ziveti.
Sto se tice ljubavi, svoju veliku ljubav nasla sam vrlo kasno , u tridesetoj godini.Iako od samog pocetka mnogo toga nije stimalo , ogromna ljubav i medjusobna neznost gurala je nasu vezu iz dana u dan. Kad je doslo vreme velikih svadja i medjusobnih optuzivanja ispostavilo se da osoba koju volim vise od svega na svetu ima dugogodisnju devojku a iako smo se vidjali veoma intenzivno on je na cudesan nacin to uspeo da sakrije od mene dok nam nije postalo toliko tesko da je odlucio da prizna. Nema snage da je ostavi jer je kao i ja luda za njim a on ne voli nijednu vise dovoljno da bi bilo sta preduzeo jer je i pored mnogo losih osobina osetljiv na tudji bol pogotovo prouzrokovan od njega.I on je poput svih mojih prijatelja mene pronasao u svom kriznom periodu , pokusao sebi da pomogne uz moju beskrajnu ljubav i paznju a nije shvatio ozbiljnost moje ljubavi i cinjenice da mi je postao sve na svetu.Ni ja ni on ne mozemo da odemo a nista drugo nam nije preostalo.Mozda zvuci apsurdno ali tako je , neki cudan splet okolnosti doveo je do moje najvece tragedije koju ne znam kako cu preboleti,Inace on je osoba potpuno razlicita od mene, okruzen ljudima koji ga obozavaju , prepun pravih prijatelja , komunikativan , sarmantan, osoba koja pleni cim se pojavi.Muskarac koji se ne zaboravlja.Pretpostavljate sta je takva osoba mogla da znaci kad se pojavio u mom zivotu.Patnja koju osecam zbog svega sto se desilo sa njim najcesce se pokazuje kad imamo odnose posto me hvata strah, panika i nekontrolisano plakanje.Dok ga gledam i uzivam u njemu taj strah od gubitka postaje nepodnosljiv. On je strpljiv i nezan u tim momentima ali ja sam pocela da se plasim i pomisli sta ce biti tokom odnosa pa ga izbegavam na sve nacine.
Sto se tice roditelja, oni mi daju podrsku koliko mogu u zivotu ali su daleko, sve stariji i bolesniji. Majka koja je svedok moje nesrece i koja vidi koliko mi zivot prolazi bez ikakve lepote , a zivot je prepun toga , pati kao i ja , prepustila se hrani i picu i jednom je rekla da mi je htela sve najbolje a docekala da me gleda ovako nesrecnu i da to ne moze da podnese.
Zbog svega sto sam Vam napisala ja sam pala u tesku depresiju , jedva ustajem iz kreveta, stalno razmisljam o smrti, i stalno se pitam zar je moguce toliko nesrece da mi se desi jer ponavljam uz sve moje nedostatke ja zaista nisam najgora na svetu a po dobroti i iskrenosti sam izuzetna. To su mi mnogi ljudi rekli a ja se slazem.
Molim Vas da mi pomognete savetom , misljenjem ili bar da me uputite kome da se obratim za pomoc jer mi je neophodna a na moje vapaje niko ne obraca paznju.Ocigledno imam mnogo problema u licnosti , u ponasanju, u emocijama ali ja to ne znam da definisem , popravim i promenim.Molim Vas za pomoc.
Neobicno je da se pored ovoliko problema koje navodite do sada niste javili za pomoc psihijatru ili psihologu koji bi, ako nista drugo, mogao pruziti strucnu podrsku i biti osoba sa kojom mozete razgovarati o svojim temama i problemima, ako vec nemate dovoljno bliskih prijatelja koji bi za Vas bili tu. Niste jedina osoba koja se oseca usamljenom i izolovanom od svih. Cak i ljudima koji su izuzetno dobri i posveceni drugima desava se da u eri ljudskog otudjenja, dozive usamljenost i nedostatak bliskosti kada neciji problemi prodju i kada su "dovoljni sami sebi". Ocigledno imate dobar kapacitet za to da budete dobar slusalac i pomoc drugima u nevolji, odnosno da se sami nudite kada osecate da ste nekome pomoc u krizi.Vec i ta cinjenica treba da vas ucini zadovoljnijom sobom, jer ste se mnogima, kako kazete, nasli u nevolji. I niste se nasli da bi oni Vama uzvratili istom merom, nego zato sto ste osecali da im je pomoc potrebna. Dakle, tu Vasa ocekivanja nisu bila izneverena. Nevolja je sto ste uz ta, izgradili i ocekivanja da ce ti ljudi biti Vasi prijatelji ili vama bliski i zahvalni, sto se nije desilo, i to Vas cini nezadovoljnom i tuznom. Pokusajte da odvojite te dve vrste ocekivanja i da sebi ponovo pokazete da je vec veliko zadovoljstvo sto ste toliko korisni i saosecajni, cak i ako niste dobili trajno prijateljstvo i zahvalnost zauzvrat. Mnogo puta u zivotu ne dobijamo ono sto zasluzujemo, ali treba pokusati da to ne bude faktor koji ce nas baciti u ocajanje.
Sto se tice Vase veze, ona je zaista teren na kome treba dobro razmisliti koji su naredni koraci. S jedne strane ste Vi predimenzionirali njegov znacaj u svom zivotu, jer on sigurno nije jedini mladic koji bi Vas mogao voleti i koji bi Vam mogao biti znacajan, a sa druge strane i od njega je neodgovorno da Vas izlaze situaciji da se mirite sa njegovorm dvostrukom vezom, iako zna koliko Vam bola zadaje. Sigurno je da odluka nije laka, ali bi njegovo opredeljivanje za jednu ili drugu vezu bar razresilo neizvesnost koja se ovakvim vodjenjem dvostruke veze samo nastavlja i produbljuje bez mogucnosti razresenja.To sto nalazite za njega opravdanje da ovako postupa jer ne bi zeleo nikog da povredi, samo je delimicno tacno, jer je on sigurno svestan da Vas i ovim stalno povredjuje. Pomoc psihologa, kome biste se neposredno i kontinuirnano obracali u nekom narednom periodu, mogla bi vam pomoci da steknete sigurnost u sebe, kao i da sebe usmerite na raznovrsnije aktivnosti i kontakte, sto biste i sami zeleli. Sama cinjenica da nemate prijatelja i bliskih osoba, vec Vas cini previse ranjivom i nespremnom za resavanje emotivnih problema sa kojima se suocavate.
Imao sam slicnu situaciju. Nije lako izvuci se, ali je moguce. U mom slucaju bilo je tesko kao odvikavanje od droge. Ali sam uspeo. Jednostavno sebe gledam kao glavnu licnost u svom zivotu, ponasam se onako kako ja hocu i kako meni odgovara, trudim se da budem dobar prema ostalima, ali nikako da sebe ostetim. Zivot je igra, vi ste glavni igrac. Ne dozvolite da glavni igrac bude neko drugi, jer ce vam tako zivot biti prepun nezadovoljstva. Volite sebe zbog svojih dobrih osobina. Nemojte slusati druge ljude, cujte ih, al nemorate ih poslusati. Vi sami znate sta je najbolje za vas. Ne zna to ni vasa mama niti najbolji prijatelj, jedino vi. Danas na svetu ima toliko toga da se radi da je cudno kako ljudima ikad moze da bude dosadno. Prvo resite problem sa samom sobom i kasnije ce vam biti mnogo lakse. Budite srecni i zadovoljni zbog onoga dobroga, sto svakako jeste. Ne trazite ljudima nista za uzvrat, jer je bas u tome stvar, ljudi su takvi da razocaravaju, nemora to biti direktno. Sa srecom.
Pitanje broj: #6284
Postovana Bojana Zivim u Novom Sadu , imam 33 godine , nisam udata , nemam stalan posao i podstanar sam. celog zivota sam veoma nesrecna ali sam to spoznala tek poslednjih par godina.U zivotu nikad nikom nisam znacila nesto mnogo cak ni najblizoj rodbini a prijatelji su me svi redom ostavili.Ja sam osoba prosecnih kvaliteta u svemu , vredna , postena i iskrena.Oduvek sam nesigurna u sebe i retko kad sam preuzimala inicijativu ali sam uvek pozitivno odgovarala na svaku.Sta god je trebalo da se pomogne , ucini za nekog ja sam uvek bila prva.Osobama koje su u meni nasle prijatelja ja sam pruzala nesebicno iskreno prijateljstvo.Ipak nekako posle odredjenog vremena svako me je ostavio.Niko mi nikad nije rekao razlog.realno skoro svi su mi prilazili u nekom svom kriznom preiodu u zivotu i kad bi im bilo bolje , napustali su me a ja sam se vezala za svakog od njih , i pustila ih u svoj zivot bez rezerve. Danas sa 33 godine ja nemam nijednog prijatelja kojeg mogu da pozovem i porazgovaram o bilo cemu , eventualno o najbanalnijim temama. Sve ostalo bilo bi zacudjujuce neprijatno za mog sagovornika.Toliko mi fali prijatelj i toliko sam usamljena da se osecam kao da zivim u grobu.Danima mi telefon ne pozvoni, a ne pamtim kad me je neko pozvao negde.Ljudi me se ne sete ni za rodjendan , praznike , bilo sta.Ja sam dugo pokusavala koliko god bila losa u inicijativi da odrzavam kontakt , da pozivam na druzenje ali prosto nije islo i odustala sam.Moj stariji kolega na poslu cesto je jedina osoba sa kojom porazgovaram u toku dana. To mi toliko tesko pada da mi je svaki dan sve vise nepodnosljiv za ziveti. Sto se tice ljubavi, svoju veliku ljubav nasla sam vrlo kasno , u tridesetoj godini.Iako od samog pocetka mnogo toga nije stimalo , ogromna ljubav i medjusobna neznost gurala je nasu vezu iz dana u dan. Kad je doslo vreme velikih svadja i medjusobnih optuzivanja ispostavilo se da osoba koju volim vise od svega na svetu ima dugogodisnju devojku a iako smo se vidjali veoma intenzivno on je na cudesan nacin to uspeo da sakrije od mene dok nam nije postalo toliko tesko da je odlucio da prizna. Nema snage da je ostavi jer je kao i ja luda za njim a on ne voli nijednu vise dovoljno da bi bilo sta preduzeo jer je i pored mnogo losih osobina osetljiv na tudji bol pogotovo prouzrokovan od njega.I on je poput svih mojih prijatelja mene pronasao u svom kriznom periodu , pokusao sebi da pomogne uz moju beskrajnu ljubav i paznju a nije shvatio ozbiljnost moje ljubavi i cinjenice da mi je postao sve na svetu.Ni ja ni on ne mozemo da odemo a nista drugo nam nije preostalo.Mozda zvuci apsurdno ali tako je , neki cudan splet okolnosti doveo je do moje najvece tragedije koju ne znam kako cu preboleti,Inace on je osoba potpuno razlicita od mene, okruzen ljudima koji ga obozavaju , prepun pravih prijatelja , komunikativan , sarmantan, osoba koja pleni cim se pojavi.Muskarac koji se ne zaboravlja.Pretpostavljate sta je takva osoba mogla da znaci kad se pojavio u mom zivotu.Patnja koju osecam zbog svega sto se desilo sa njim najcesce se pokazuje kad imamo odnose posto me hvata strah, panika i nekontrolisano plakanje.Dok ga gledam i uzivam u njemu taj strah od gubitka postaje nepodnosljiv. On je strpljiv i nezan u tim momentima ali ja sam pocela da se plasim i pomisli sta ce biti tokom odnosa pa ga izbegavam na sve nacine. Sto se tice roditelja, oni mi daju podrsku koliko mogu u zivotu ali su daleko, sve stariji i bolesniji. Majka koja je svedok moje nesrece i koja vidi koliko mi zivot prolazi bez ikakve lepote , a zivot je prepun toga , pati kao i ja , prepustila se hrani i picu i jednom je rekla da mi je htela sve najbolje a docekala da me gleda ovako nesrecnu i da to ne moze da podnese. Zbog svega sto sam Vam napisala ja sam pala u tesku depresiju , jedva ustajem iz kreveta, stalno razmisljam o smrti, i stalno se pitam zar je moguce toliko nesrece da mi se desi jer ponavljam uz sve moje nedostatke ja zaista nisam najgora na svetu a po dobroti i iskrenosti sam izuzetna. To su mi mnogi ljudi rekli a ja se slazem. Molim Vas da mi pomognete savetom , misljenjem ili bar da me uputite kome da se obratim za pomoc jer mi je neophodna a na moje vapaje niko ne obraca paznju.Ocigledno imam mnogo problema u licnosti , u ponasanju, u emocijama ali ja to ne znam da definisem , popravim i promenim.Molim Vas za pomoc.
Odgovoreno: 25. 06. 2008.Neobicno je da se pored ovoliko problema koje navodite do sada niste javili za pomoc psihijatru ili psihologu koji bi, ako nista drugo, mogao pruziti strucnu podrsku i biti osoba sa kojom mozete razgovarati o svojim temama i problemima, ako vec nemate dovoljno bliskih prijatelja koji bi za Vas bili tu. Niste jedina osoba koja se oseca usamljenom i izolovanom od svih. Cak i ljudima koji su izuzetno dobri i posveceni drugima desava se da u eri ljudskog otudjenja, dozive usamljenost i nedostatak bliskosti kada neciji problemi prodju i kada su "dovoljni sami sebi". Ocigledno imate dobar kapacitet za to da budete dobar slusalac i pomoc drugima u nevolji, odnosno da se sami nudite kada osecate da ste nekome pomoc u krizi.Vec i ta cinjenica treba da vas ucini zadovoljnijom sobom, jer ste se mnogima, kako kazete, nasli u nevolji. I niste se nasli da bi oni Vama uzvratili istom merom, nego zato sto ste osecali da im je pomoc potrebna. Dakle, tu Vasa ocekivanja nisu bila izneverena. Nevolja je sto ste uz ta, izgradili i ocekivanja da ce ti ljudi biti Vasi prijatelji ili vama bliski i zahvalni, sto se nije desilo, i to Vas cini nezadovoljnom i tuznom. Pokusajte da odvojite te dve vrste ocekivanja i da sebi ponovo pokazete da je vec veliko zadovoljstvo sto ste toliko korisni i saosecajni, cak i ako niste dobili trajno prijateljstvo i zahvalnost zauzvrat. Mnogo puta u zivotu ne dobijamo ono sto zasluzujemo, ali treba pokusati da to ne bude faktor koji ce nas baciti u ocajanje.
Sto se tice Vase veze, ona je zaista teren na kome treba dobro razmisliti koji su naredni koraci. S jedne strane ste Vi predimenzionirali njegov znacaj u svom zivotu, jer on sigurno nije jedini mladic koji bi Vas mogao voleti i koji bi Vam mogao biti znacajan, a sa druge strane i od njega je neodgovorno da Vas izlaze situaciji da se mirite sa njegovorm dvostrukom vezom, iako zna koliko Vam bola zadaje. Sigurno je da odluka nije laka, ali bi njegovo opredeljivanje za jednu ili drugu vezu bar razresilo neizvesnost koja se ovakvim vodjenjem dvostruke veze samo nastavlja i produbljuje bez mogucnosti razresenja.To sto nalazite za njega opravdanje da ovako postupa jer ne bi zeleo nikog da povredi, samo je delimicno tacno, jer je on sigurno svestan da Vas i ovim stalno povredjuje. Pomoc psihologa, kome biste se neposredno i kontinuirnano obracali u nekom narednom periodu, mogla bi vam pomoci da steknete sigurnost u sebe, kao i da sebe usmerite na raznovrsnije aktivnosti i kontakte, sto biste i sami zeleli. Sama cinjenica da nemate prijatelja i bliskih osoba, vec Vas cini previse ranjivom i nespremnom za resavanje emotivnih problema sa kojima se suocavate.
Komentari na pitanje: #6284
Pregledajte odgovore po oblastima