postovana doktorice,
imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica
Problem bulimije je dosta ozbiljan, kako sigurno i sami znate i to je relativno
zastupljenja tema koja se najčešće javlja zaista kod mladih devojaka. Pošto
kažete da je taj problem bio od mladosti prisutan i kod Vas, rekla bih da se
ipak uklapate u kliničku sliku bulimije, jer sve ove godine niste uspeli a možda
ni pokušali da taj svoj problem rešite. Čak i sad, kada tražite odgovore, nemam
utisak da se spremate da promenite način svoje ishrane, već ste samo znatiželjni
da objasnite neočekivane promene u svojoj kilaži. Znate i sami da organizam sa
godinama menja svoje funkcionisanje, pa u okviru toga i metabolizam koji je
ranijih godina možda kod Vas bio nešto brži pa je dolazilo do većeg sagorevanja
unetih kalorija, dok sada možda nije tako - na kraju, i kod osoba koje nemaju
problem sa bulimijom, sa protokom godina kilogrami se prosto "lepe" i mnogo se
teže skidaju nego u mladosti. Zašto biste onda Vi bili izuzetak? Možda su vam i
aktivnosti koje sada obavljate manje obimne i naporne fizički nego ranije, što
opet znači manju potrošnju kalorija na istu (a možda i veću) količinu unosa
hrane. Sami kilogrami kojih je sada nešto više ne bi trebalo da budu Vaša prva
briga, već ipak želim da Vas podsetim da bulimija spada u poremećaje nagona za
ishranom, i da će Vam održavanje i kilaže i takvog načina funkcionisanja biti sa
godinama sve teže, pa iako niste preterano raspoloženi za menjanje ovakvog
načina ishrane, ipak potražite pomoć neuropsihijatra kako biste pokušali da to
prevaziđete, a što će Vam biti značajno olakšanje u godinama koje slede, ukoliko
uspete da uspostavite kontrolu u ishrani.
Pitanje broj: #5102
postovana doktorice, imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica
Odgovoreno: 07. 05. 2008.Problem bulimije je dosta ozbiljan, kako sigurno i sami znate i to je relativno zastupljenja tema koja se najčešće javlja zaista kod mladih devojaka. Pošto kažete da je taj problem bio od mladosti prisutan i kod Vas, rekla bih da se ipak uklapate u kliničku sliku bulimije, jer sve ove godine niste uspeli a možda ni pokušali da taj svoj problem rešite. Čak i sad, kada tražite odgovore, nemam utisak da se spremate da promenite način svoje ishrane, već ste samo znatiželjni da objasnite neočekivane promene u svojoj kilaži. Znate i sami da organizam sa godinama menja svoje funkcionisanje, pa u okviru toga i metabolizam koji je ranijih godina možda kod Vas bio nešto brži pa je dolazilo do većeg sagorevanja unetih kalorija, dok sada možda nije tako - na kraju, i kod osoba koje nemaju problem sa bulimijom, sa protokom godina kilogrami se prosto "lepe" i mnogo se teže skidaju nego u mladosti. Zašto biste onda Vi bili izuzetak? Možda su vam i aktivnosti koje sada obavljate manje obimne i naporne fizički nego ranije, što opet znači manju potrošnju kalorija na istu (a možda i veću) količinu unosa hrane. Sami kilogrami kojih je sada nešto više ne bi trebalo da budu Vaša prva briga, već ipak želim da Vas podsetim da bulimija spada u poremećaje nagona za ishranom, i da će Vam održavanje i kilaže i takvog načina funkcionisanja biti sa godinama sve teže, pa iako niste preterano raspoloženi za menjanje ovakvog načina ishrane, ipak potražite pomoć neuropsihijatra kako biste pokušali da to prevaziđete, a što će Vam biti značajno olakšanje u godinama koje slede, ukoliko uspete da uspostavite kontrolu u ishrani.
Pregledajte odgovore po oblastima