Postovana Dr Bojana,
Razvedena sam vise od 7 god, a u ozbiljnoj vezi sam (prvoj, pravoj i
neverovatno dobroj! - za kakvu nisam ni mislila da moze postojati!) vise
od godinu i po dana... Imam cerku od 9 godina koju sam nesto vise od 6
mes. trajanja moje veze pripremala na mogucnost da cu imati nekog ko mi je
jako vazan u zivotu, ne na nacin na koji je to ona, nego na jedan drugi
koji je svojstven odraslima... Onda je ona jedva docekala da upozna tog
nekog koga sam ja tako dugo procenjivala i lagano pustala u svoj zivot
(tako ona misli, a i nije daleko od istine) - i odmah je sve
profunkcionisalo, izmedju njih dvoje i svih nas.
On takodje ima devojcicu istih godina, ali stvar je slozenija. Najpre, on
se i razveo tek pre godinu dana, tako da smo upoznavanje njegove male cice
uprilicili negde 10-ak meseci otkad oni ne zive zajedno. Ja sam
predstavljena kao najbolja drugarica sa posla, koja ima isto devojcicu, i
istih godina. Deca su se lepo druzila u nekoliko razlicitih situacija -
predstave, bioskop, dan-dva na Kopu. Svi smo se vrlo opusteno i dobro
provodili.
Ali sada, NOVA situacija nalaze da se iz poslovnih razloga ja vrlo uskoro
selim u taj drugi grad i trebalo bi sto pre njegovu cerku uvesti u onaj
deo price koji govori o emocionalnom odnosu njenog tate i mene (posto
planiramo da kupimo stan i zivimo zajedno). Problem je, cini nam se oboma,
to sto njegova cerka nema izgradjenu svest o emocijama (u svakom smislu),
a taj (nadajmo se privremeni!) hendikep potekao je od odnosa u nekadasnjoj
porodici, iz vremena kada su svi bili na okupu. Naime, tada su oboje
supruznika bez problema komunicirali sa detetom, ali medjusobno - ni malo.
Dete je samo retko imalo prilike da cuje komunikaciju izmedju roditelja, a
ona se svodila na nocne svadje...
Tako, ona sada ne zeli ni da ucestvuje, pa ni da slusa, ma koju pricu koja
se dotice emocija, prijateljstava, "vaznih bica" u nasim zivotima...
Sta Vi mislite? kako prici i da li uopste i na koji nacin objasnjavati
nase odnose, ili pustiti da se i dalje svi druzimo i lepo slazemo - bez
velikih reci...? Bojim se onoga da, iako bi mozda bezbolno proslo svako
nase vidjanje i druzenje, uz kupovinu stana i ozbiljnih planova, mozemo
poslati neku sasvim pogresnu poruku tom detetu i poprilicno ga zbuniti za
sva vremena!?!
Izvinite ako sam malo promasila Vasu oblast, ali ne sumnjam da cete, zbog
svog bogatog iskustva, imati sta da me/nas posavetujete.
Unapred hvala!
Vasa prica je jedna od mnogih komplikovanih, ali uveh novih prica o mesovitim porodicama. Pravo je cudo da se Vasa devojcica tako lepo slozila sa Vasim partnerom, sto je sigurno posledica strpljive pripreme i njene emocionalne stabilnosti koja opet vuce korene velikim delom iz celokupnog vaspitnog procesa. Upostalom, imate prednost da se zenska deca identifikuju sa majkama, ili bi bar tako trebalo da bude, pa ona u Vama i treba da vidi ne samo roditelja vec i saradnika, oslonac i osobu od poverenja. Nisu, nazalost, svi roditelji tako spretni da provedu dete kroz lavirinte emocionalnog sazrevanja i kada vec dodje do nekih problema na tom putu nekako kao da nema dobrih, vec samo manje losih resenja. Kcerka Vaseg partnera ocigledno, iako je starija od Vase, ima nizu emocionalnu zrelost koju pokazuje, u ovom slucaju, negativizmom u odnosu na temu koju pokusavate da joj saopstite. Nije da ona ne razume, ona NECE da razume, jer ne zna kako da se izbori sa novom situacijom. To je regresivni mehanizam, ali svojstven deci koja u tom razvojnom procesu kroz regresiju nastoje da krenu korak dalje. Nije dobro zasipati je stalno temama koje ona ne zeli da slusa, sama Vam situacija kaze da to nije pravi put. Izgleda logicnije da nastavite sa spontanim priblizavanjem detetu, da joj objasnite minimalno, onoliko koliko mora da zna, npr.da cete od sada ziveti zajedno jer ste vas dvoje povezani poslom ili mestom boravka i lepo se slazete, a da se nadate da cete se svi uklopiti, pri cemu cete postovati moguce primedbe svih clanova tog novog domacinstva i o svemu cete prodiskutivati ukoliko bude problema. Naravno, bez obecanja da ukoliko joj se ne bude dopalo, moze da bude i drugacije, jer cete joj dati prostor da manupulise, sto bi bio izraz hira emocionalno nedozrelog deteta. Treba da bide jasno da je to odluka dvoje odraslih ljudi koji su odgovorni za decu, o njima se staraju i izlaze u susret njihovim potrebama u okviru svojih mogucnosti, ali je odluka Vasa. Ukoliko deca osete popustljivost vezanu za vazne odluke koje se zaista ticu vas odraslih, dajete mogucnost za stvaranje novih problema. Ukoliko devijcica medju vama dvoma bude videla kvalitetan ali nenametljiv emocionalni odnos, poruka koju joj saljete za zivot mnogo je bolja nego ideja o "normalnoj" distanci izmedju roditelja, ili "normalnom" zivotu sa jednim roditeljem. Verujem da je period koji Vam predstoji mesto za iskusavanje Vaseg strpljenja i takticnosti jer mozete ocekivati mnogo situacija u kojima cete se pitati da li ispravno postupate i kako odreagovati u novoj situaciji koja Vama nije bliska. Tome cete se spontano i kroz navikavanje na zajednicki zivot prilagodjavati. Bitno je da sa partnerom odrzite sklad i mogucnost dogovora, jer ljubav zaista nije dovljna, a zajednicki zivot u mesovitoj porodici sasvim je druga prica od povremenih izleta i vidjanja, zahteva mnogo vise kompromisa i tolerancije. Neka devojcice imaju dovoljno sigurnosti i dokaza da ih volite i da ste uvek tu za njihve razumne potrebe, a vreme ce doneti stabilnost u porodicnim odnosima. Ocekujte veoma buran period, jer godinu dana za dete je relativno kratak period da lako prihvati novu porodicnu konstelaciju. Nadam se da nema "huskanja" i nagovaranja od strane njene mame ili drugih clanova porodice koja bi njegovu devojcicu podstakla da se ponasa jos buntovnije, jer to ume da bude dodatni faktor koji paralelno treba prevazilaziti. Dakle, naoruzajte se strpljenjem i resenoscu da Vasa veza uspe. I srecno.
Pitanje broj: #3989
Postovana Dr Bojana, Razvedena sam vise od 7 god, a u ozbiljnoj vezi sam (prvoj, pravoj i neverovatno dobroj! - za kakvu nisam ni mislila da moze postojati!) vise od godinu i po dana... Imam cerku od 9 godina koju sam nesto vise od 6 mes. trajanja moje veze pripremala na mogucnost da cu imati nekog ko mi je jako vazan u zivotu, ne na nacin na koji je to ona, nego na jedan drugi koji je svojstven odraslima... Onda je ona jedva docekala da upozna tog nekog koga sam ja tako dugo procenjivala i lagano pustala u svoj zivot (tako ona misli, a i nije daleko od istine) - i odmah je sve profunkcionisalo, izmedju njih dvoje i svih nas. On takodje ima devojcicu istih godina, ali stvar je slozenija. Najpre, on se i razveo tek pre godinu dana, tako da smo upoznavanje njegove male cice uprilicili negde 10-ak meseci otkad oni ne zive zajedno. Ja sam predstavljena kao najbolja drugarica sa posla, koja ima isto devojcicu, i istih godina. Deca su se lepo druzila u nekoliko razlicitih situacija - predstave, bioskop, dan-dva na Kopu. Svi smo se vrlo opusteno i dobro provodili. Ali sada, NOVA situacija nalaze da se iz poslovnih razloga ja vrlo uskoro selim u taj drugi grad i trebalo bi sto pre njegovu cerku uvesti u onaj deo price koji govori o emocionalnom odnosu njenog tate i mene (posto planiramo da kupimo stan i zivimo zajedno). Problem je, cini nam se oboma, to sto njegova cerka nema izgradjenu svest o emocijama (u svakom smislu), a taj (nadajmo se privremeni!) hendikep potekao je od odnosa u nekadasnjoj porodici, iz vremena kada su svi bili na okupu. Naime, tada su oboje supruznika bez problema komunicirali sa detetom, ali medjusobno - ni malo. Dete je samo retko imalo prilike da cuje komunikaciju izmedju roditelja, a ona se svodila na nocne svadje... Tako, ona sada ne zeli ni da ucestvuje, pa ni da slusa, ma koju pricu koja se dotice emocija, prijateljstava, "vaznih bica" u nasim zivotima... Sta Vi mislite? kako prici i da li uopste i na koji nacin objasnjavati nase odnose, ili pustiti da se i dalje svi druzimo i lepo slazemo - bez velikih reci...? Bojim se onoga da, iako bi mozda bezbolno proslo svako nase vidjanje i druzenje, uz kupovinu stana i ozbiljnih planova, mozemo poslati neku sasvim pogresnu poruku tom detetu i poprilicno ga zbuniti za sva vremena!?! Izvinite ako sam malo promasila Vasu oblast, ali ne sumnjam da cete, zbog svog bogatog iskustva, imati sta da me/nas posavetujete. Unapred hvala!
Odgovoreno: 21. 03. 2008.Vasa prica je jedna od mnogih komplikovanih, ali uveh novih prica o mesovitim porodicama. Pravo je cudo da se Vasa devojcica tako lepo slozila sa Vasim partnerom, sto je sigurno posledica strpljive pripreme i njene emocionalne stabilnosti koja opet vuce korene velikim delom iz celokupnog vaspitnog procesa. Upostalom, imate prednost da se zenska deca identifikuju sa majkama, ili bi bar tako trebalo da bude, pa ona u Vama i treba da vidi ne samo roditelja vec i saradnika, oslonac i osobu od poverenja. Nisu, nazalost, svi roditelji tako spretni da provedu dete kroz lavirinte emocionalnog sazrevanja i kada vec dodje do nekih problema na tom putu nekako kao da nema dobrih, vec samo manje losih resenja. Kcerka Vaseg partnera ocigledno, iako je starija od Vase, ima nizu emocionalnu zrelost koju pokazuje, u ovom slucaju, negativizmom u odnosu na temu koju pokusavate da joj saopstite. Nije da ona ne razume, ona NECE da razume, jer ne zna kako da se izbori sa novom situacijom. To je regresivni mehanizam, ali svojstven deci koja u tom razvojnom procesu kroz regresiju nastoje da krenu korak dalje. Nije dobro zasipati je stalno temama koje ona ne zeli da slusa, sama Vam situacija kaze da to nije pravi put. Izgleda logicnije da nastavite sa spontanim priblizavanjem detetu, da joj objasnite minimalno, onoliko koliko mora da zna, npr.da cete od sada ziveti zajedno jer ste vas dvoje povezani poslom ili mestom boravka i lepo se slazete, a da se nadate da cete se svi uklopiti, pri cemu cete postovati moguce primedbe svih clanova tog novog domacinstva i o svemu cete prodiskutivati ukoliko bude problema. Naravno, bez obecanja da ukoliko joj se ne bude dopalo, moze da bude i drugacije, jer cete joj dati prostor da manupulise, sto bi bio izraz hira emocionalno nedozrelog deteta. Treba da bide jasno da je to odluka dvoje odraslih ljudi koji su odgovorni za decu, o njima se staraju i izlaze u susret njihovim potrebama u okviru svojih mogucnosti, ali je odluka Vasa. Ukoliko deca osete popustljivost vezanu za vazne odluke koje se zaista ticu vas odraslih, dajete mogucnost za stvaranje novih problema. Ukoliko devijcica medju vama dvoma bude videla kvalitetan ali nenametljiv emocionalni odnos, poruka koju joj saljete za zivot mnogo je bolja nego ideja o "normalnoj" distanci izmedju roditelja, ili "normalnom" zivotu sa jednim roditeljem. Verujem da je period koji Vam predstoji mesto za iskusavanje Vaseg strpljenja i takticnosti jer mozete ocekivati mnogo situacija u kojima cete se pitati da li ispravno postupate i kako odreagovati u novoj situaciji koja Vama nije bliska. Tome cete se spontano i kroz navikavanje na zajednicki zivot prilagodjavati. Bitno je da sa partnerom odrzite sklad i mogucnost dogovora, jer ljubav zaista nije dovljna, a zajednicki zivot u mesovitoj porodici sasvim je druga prica od povremenih izleta i vidjanja, zahteva mnogo vise kompromisa i tolerancije. Neka devojcice imaju dovoljno sigurnosti i dokaza da ih volite i da ste uvek tu za njihve razumne potrebe, a vreme ce doneti stabilnost u porodicnim odnosima. Ocekujte veoma buran period, jer godinu dana za dete je relativno kratak period da lako prihvati novu porodicnu konstelaciju. Nadam se da nema "huskanja" i nagovaranja od strane njene mame ili drugih clanova porodice koja bi njegovu devojcicu podstakla da se ponasa jos buntovnije, jer to ume da bude dodatni faktor koji paralelno treba prevazilaziti. Dakle, naoruzajte se strpljenjem i resenoscu da Vasa veza uspe. I srecno.
Pregledajte odgovore po oblastima