Pitanje broj: #126226

Postovani moja prva trudnoca zavrsila se spontanim pobacajem nakon nekih dva meseca trudnoce. Zatim sam nakon godinu dana ostala trudna i sve je bilo navodno uredu dok nisam prokrvarila sa, otprilike dva meseca i tada je misljenje lekara bilo podeljeno, jedan je smatrao da to nije uredu, drugi je smatrao da je prerano suditi i dao mi je utrogestan da stavljam vaginalno dva puta dnevno po dve i injekcije da primam (ne secam se naziv injekcija) . Onda je sve bilo uredu i beba se razvijala ali od samog pocetka je bila razlika u razvoju bebe i u tome koliko je zapravo nedelja bila starost trudnoce (na primer: u desetoj nedelji trudnoce beba je bila razvijena za devet nedelja) . Mozda to i ne bi bio toliki problem da se, kako su nedelje prolazile ta razlika nije pela na dve, pa tri i na kraju na 4-5 nedelja razlike. Osim toga, mesec dana pre termina dobila sam visok pritisak koji nisam mogla da spustim ni lekovima pa zbog toga i zbog opasne razlike u razvoju poslali su me u bolnicu gde su mi indukovali porodjaj. Na porodjaju je pritisak skočio jos vise i bilo je vrlo komplikovano ali se na kraju bebac rodio sa 1, 950 gr. Danas je to preslatka, zdrava cetvorogodisnja devojcica. Doslo je neko vreme razmisljanja o drugom detetu, o cemu moj suprug razmislja vise nego ja obzirom da sam jako zabrinuta, uplasena i da nemam dobar osecaj. Moje pitanje glasi, da li bi ste preporucili trudnocu u ovakvoj situaciji? Ako je odgovor potvrdan, da li bi to bila rizicna trudnoca, u kom nivou rizika bi ste je svrstali i kakva ogranicenja bi nastala u tom slucaju? Hvala.