Pitanje broj: #113386

Imam nekoliko pitanja. . . Prvo dete sam rodila 2008, trudnoća normalna, porođaj vaginalni, sa indukcijom, bez anestezije. Beba je bila teška 3, 400 gr i dugačka 52 cm. U drugoj trudnoći sam u 20. Nedelji imala prolaps plodovih ovojaka, nakon čega sam kao hitan primljena u bolnicu i odmah mi je urađena repozicija istog i plasiran serklaž. Porodila sam se u 35. Nedelji. Porođaj je uveliko počeo (obzirom na bol koji sam osećala) , serklaž je još uvek bio na svom mestu i lekari su me priključili na jaku tokolizu ne bi li odložili prorođaj. To nije bilo uspešno i posle 6 sati bolova i mojih molbi, skinut mi je serklaž i rodila sam bebu od 3000 gr i 50cm. Pri tom mi se grlić pocepao na nekoliko mesta. Godinu i tri meseca posle porođaja zatrudnela sam treći put. U 22. Nedelji mi je preventivno stavljen serklaž i činilo se da je sve u redu. Skinut mi je u 38. Nedelji i posle desetak dana je počeo porođaj. U bolnici su konstatovali da su srčani tonovi sniženi i da je to verovatno, citiram: jer ctg aparat ne radi dobro. Posle nekoliko sati ponovo su me poslali na ctg i konstatovali (opet) da aparat dobro ne radi, pa su me priključili na drugi i konstatovali da ni taj aparat dobro ne radi. I tako sam nekoliko puta tokom dana odlazila na ctg. Nisam imala jake kontrakcije, ali sam osećala da se porođaj bliži. Tek uveče oko 18h su oni shvatili da nešto nije kako treba sa bebom i konstatovali da moraju hitno da me porode. To su postigli maksimalnom indukcijom, ručnom diletacijom, i za sat vremena sam rodila bebu od 3500 gr i 53cm. Ocena 10/10. To je bilo 2011. Godine. Nakon porođaja su mi ponovo ušili grlić i onda su me ostavili sa studentima koji su u sobi pored gledali neko prvenstvo u vaterpolu. Ja sam posle nekih pola sata od porođaja osetila da mi je jako hladno, da mi se spava, i bila sam premorena. U tom trenutku je u boks ušla čistačica i kada me je videla počela je da vrišti i da zove doktore. Pomerila sam noge i videla ogromu količinu krvi koje se sa stola slivala na pod. Oni su se pojavili odnekud i glavna doktorka je naredila da me sediraju i u onom međuvremenu dok se nisam skroz uspavala, čula sam kako su paničili i kako su se svađali. U anesteziji sam bila od 20h do 01h, a koliko je trajala sama intervencija ne znam. Znam da mi nisu dali da telefoniram da ne bi stvarala paniku, i da ništa nisu hteli da mi kažu. Tek sutradan je ta dr došla kod mene u sobu i rekla imali ste atoniju materice, eto mi smo vas spasili, na ovoliko sam bila od toga da vam izvadim matericu, ali eto spasili smo vas, i onda me je pitala da li hoću da mi zapiše njeno i imena lekara i babica, predpostavljam zbog novca. I, sada sam ponovo u drugom stanju (6. Nedelja) . Jako sam zabrinuta zbog svega što mi se dogodilo, ne znam da li je stručnost zakazala ili sam na neki način sama tome doprinela, ali sada na porođaj (vaginalni) gledam kao na moju sigurnu smrt. Možda je to iracionalni strah, ali ja ne mogu da ga se oslobodim. Pitanje je sledeće: da li je i koliko u mom slučaju rizičan vaginalni porođaj, da li je sekcija bolje rešenje, i da li je moguće državno besplatno uraditi cr i sterilizaciju istovremeno. Raspitala sam se u jednoj privatnoj klinici i rekli su mi da kod njih mogu da se porodim carskim i da mogu da me sterilišu, ali da će me to koštati blizu 6000 eura, koje ja stvarno nemam. Molim vas da mi odgovorite što pre, jer za par nedelja već treba da idem na konsultacije za serklaž i veoma sam uplašena i zabrinuta. Unapred hvala i oprostite na opširnosti.