baka ima 83god.nalazi se u veoma lošem stanju. Posle mnogobrojnih ispitivanja i loših, tj.netačnih dijagnoza utvrdjeno je da ona ima rak pluća, navodno pretpostavka, do koje su lekari došli, samo vadjenjem vode iz pluća. Posle par infizija, ona je puštena kući u veoma kritičnom stanju. Nepokretna je. Da bi odmah drugi dan završila na urgentnom. Ona ima konstantan kašalj, praćen gušenjima. Zanima me, da li je normalno i u skladu sa zakonima zdravstva, da osoba u tako kritičnom stanju bude puštena kući, sa obrazloženjem doktora da oni ne mogu ništa da urade? Čak i iz urgentne zahtevaju da nepokretnu baku sami donosimo kako bi je spasli da se ne uguši.
Molim Vas i veoma sam Vam unapred zahvalna, da mi odgovorite da li je to po zakonu tačno, kako oni kažu?
Poštovana,
Pretpostavljam da se Vaše pitanje odnosi na zakone Republike Srbije, tj. na situaciju u zdravstvu Republike Srbije.
Ukoliko je kod Vaše bake, tj. kod pacijenta dijagnostikovan karcinom pluća, dalja onkološka terapija zavisi od tri važne činjenice: koji je histološki tip karcinoma, koji je stadijum bolesti i kakvo je opšte stanje zdravlja pacijenta. MORAJU da budu ispunjeni svi uslovi da bi se primenila određana vrsta onkološke terapije. Pošto je Vaša baka u lošem opštem stanju nije moguće primeti onkološku terapiju. Dalja terapija je simptomatska i palijativna, tj. usmerana u olakšavanju najizrazitijih tegoba. Ta vrsta terapije sprovodi se pretežno u ambulantnim uslovima. Naime, sprovođenje takve terapije u bolničkim uslovima je vrlo skupo i zahteva opredeljenje posebnih kapacieta svake bolnice. Srbija nema dovoljno bolničkog prostora da smesti sve obolele kojima je potrebna palijativna terapija. Zato je nužnost da se simptomatska terapija sprovodi u ambulantnim uslovima. Bolnice treba da budu mesta gde se bolest otkriva i gde se ljudi leče, a ne samo azil. Možda Vam to deluje surovo, ali je tako. U zemljama razvijene medicine i organizovanog zdravstva nije ništa drugačije. Obzirom da palijativna terapija mnogo košta, u tim zemljama dostupna je samo onima koji mogu to da plate. Ministrastvo zdravlja Republike Srbije u prošloj godini preduzelo je prve mere da obezbede namenski kapaciteti za plijativnu terapiju i negu.
Prof. dr Milan Rančić
Pitanje broj: #20573
Molim Vas i veoma sam Vam unapred zahvalna, da mi odgovorite da li je to po zakonu tačno, kako oni kažu?
Poštovana, Pretpostavljam da se Vaše pitanje odnosi na zakone Republike Srbije, tj. na situaciju u zdravstvu Republike Srbije. Ukoliko je kod Vaše bake, tj. kod pacijenta dijagnostikovan karcinom pluća, dalja onkološka terapija zavisi od tri važne činjenice: koji je histološki tip karcinoma, koji je stadijum bolesti i kakvo je opšte stanje zdravlja pacijenta. MORAJU da budu ispunjeni svi uslovi da bi se primenila određana vrsta onkološke terapije. Pošto je Vaša baka u lošem opštem stanju nije moguće primeti onkološku terapiju. Dalja terapija je simptomatska i palijativna, tj. usmerana u olakšavanju najizrazitijih tegoba. Ta vrsta terapije sprovodi se pretežno u ambulantnim uslovima. Naime, sprovođenje takve terapije u bolničkim uslovima je vrlo skupo i zahteva opredeljenje posebnih kapacieta svake bolnice. Srbija nema dovoljno bolničkog prostora da smesti sve obolele kojima je potrebna palijativna terapija. Zato je nužnost da se simptomatska terapija sprovodi u ambulantnim uslovima. Bolnice treba da budu mesta gde se bolest otkriva i gde se ljudi leče, a ne samo azil. Možda Vam to deluje surovo, ali je tako. U zemljama razvijene medicine i organizovanog zdravstva nije ništa drugačije. Obzirom da palijativna terapija mnogo košta, u tim zemljama dostupna je samo onima koji mogu to da plate. Ministrastvo zdravlja Republike Srbije u prošloj godini preduzelo je prve mere da obezbede namenski kapaciteti za plijativnu terapiju i negu. Prof. dr Milan Rančić
Pregledajte odgovore po oblastima