Postovani, Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da počnem da bjezim od nje, nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam da ga imam, jer se ne ponašam opušteno i stalno kontrolišem sta cu reci. Kada se napijem, pričam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s' njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci. Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima na stolu. Takodje, kada mislim o nečemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi nesto pričate, u glavi su vam neke rečenice. E, ja te rečenice ponavljam vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuči kao da sam to rekao kao naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze oprosti“ da zvuči kao moljenje, onda prekinem sa tim mučenjem samog sebe. Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen od radijatora. Strasnu količinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale! . Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje, gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam napet, ja sam u grču. Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u kupatilo, rad za računarom, uobičajene stvari, normalne, pred spavanje i shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav strah od zatvaranja očiju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam otvorio oči, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki način povezan sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa očima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne mozes ih kontrolisati. To su najrazličitije stvari, i pozitivne i negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi, ne dopustam sebi da ih ! zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise pamtio. Desavala mi se i panika iz čistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizičku bolest. Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi (pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav čovjek da se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi prodje. Puno zahvalan.

Odgovoreno: 06. 03. 2008.