Luka Roksić iz Stepojevca: Saznao sam da imam Kronovu bolest na dan kada sam diplomirao

Luka Roksić iz Stepojevca je istoričar, student doktorskih studija, praktikant na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i vaterpolista Železničara iz Lajkovca. Da ima Kronovu bolest saznao je isti dan kada je i diplomirao.

Prvi simptomi zapaljenske bolesti creva

Prve bolove u stomaku, naš sagovornik je osetio u novogodišnjoj noći 31. decembra 2018. godine. Bolovi su postajali sve jači i trajniji, nakon čega posećuje lekara opšte prakse u lokalnom Domu zdravlja, koji ga upućuje da uradi laboratorijski nalaz na helikobakteriju, čije je prisustvo i potvrđeno nalazom. Dobio je trapiju i savet da izbegava mlečne proizvode.

„Nakon tih lekova i nakon izbegavanja mlečnih proizvoda par meseci, situacija se poboljšala, bolovi su prestali i to leto sam upisao prvu godinu fakulteta”, ističe Luka.

Kada je krenuo u drugi semestar prve godine fakulteta, 2020. počeo je da oseća snažne glavobolje i da ima problem sa vidom. Oko je bilo crveno i nakon nekoliko meseci od pojave simptoma Luka odlazi na pregled kod oftalmologa, gde mu lekar utvrđuje da ima uveitis.

Kao terapiju za inflamaciju oka dobija Maxidex i Indocollyre kapi, koje je koristi petnaest puta dnevno i svako veče širi zenice. Navodi da su kapi uticale da se simptomi povuku, ali samo dok bi ih koristio, jer nakon prestanka simptomi su se vraćali. Inflamacija se proširila i zahvatila oba oka, uvode se i Atropin kapi koje šire zenicu i drže je raširenom čitavu nedelju. Luka je bio na pomenutoj terapiji tokom čitave 2021. godine.

Ističe da mu to nije predstavljalo problem u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ali nije mogao da pliva.

„Na početku sam mislio da će možda, te kapi Atropin, da utiču na učenje i na spremanje ispita, zato što sam mogao da gledam samo na jedno oko, a nekako se to poklopilo sa najtežim ispitom na drugoj godini, s tim što srećom nije bilo nikakvih problema i prošao sam kroz to”, isitiče mr Roksić.

Uveitis je prestao na proleće 2022. godine, a Luka navodi da je to stanje doživljavao kao nešto što je trenutno, nešto što se kapima može držati pod kontrolom, i da je bio srećan kada su tegobe prestale, jer je mogao da se vrati svojim uobičajenim aktivnostima koje su mu bile ograničene zbog njega, a to su plivački treninzi.

„Tokom leta 2022. je bilo jedno od najboljih, položio sam sve ispite već u junu. Jedna od mojih velikih želja je bila da igram profesionalno vaterpolo na seniorskom nivou. Igrao sam vaterpolo i na juniorskom nivou, ali zbog nekih povreda morao sam u prvoj godini srednje da odustanem. Želja mi je bila da bar jednu sezonu igram na seniorskom nivou, ali ne u nekom višem rangu već čisto za svoju dušu”, ističe Luka. 

Ima je dogovor sa ternerom vaterpolo kluba „TENT” iz Obrenovca, da se vrati plivanju i formi.  

Do decembra 2022. godine sve je bilo u redu, međutim, nakon jednog plivačkog treninga osetio je snažan bol u desnom piriformnom mišiću. Mislio je da je došlo do povrede zadnje lože, da je došlo do istegnuća i da je to jedna sportska povreda, te navodi da joj nije pridavao previše pažnje.

„Osetio sam snažan bol, ali računao sam da je kratkotrajno, da će proći, jer nije nešto sa čime se nisam suočavao ranije”, objašnjava Luka. 

Međutim, umesto da sa vremenom prolazi, bol je postajala sve jača. 

Dijagnoza inflamatorne reumatske bolesti

Sredinom januara bol je postao podnošljiv i naš sagovornik se vratio treninzima. Međutim, krajem februara i početkom marta meseca, bol je postao potpuno nepodnošljiv i u nekim trenucima Luka nije mogao da ustane sa stolice. Potražio je pomoć fizijatra i dobio objašnjenje da je povredio piriformni mišić, da bi trebalo da miruje i maže DEEP RELIEF kremu protiv bolova. Takođe, sredinom februara vratio se i uveitis.

„Jeste mi bilo u trenutku bolje i uz te kreme, ja sam pokušao da se vratim u potpunosti u trenažni proces kakav je bio tokom jeseni 2022., s tim što iako sam ja trenirao, taj bol je uprkos kremi gradacijski postajo sve jači ”, objašnjava Luka. 

Od marta meseca pa sve do maja, mr Roksić je gubio kilograme. Sa sedamdeset kilograma je spao na šezdeset četiri. Gubitak kilograma pripisuje obavezama na fakultetu i putu na isti, te ističe neučestale uobičajene obroke. Bol u zadnjoj loži se nagomilavao, sve dok ga 12. juna 2023. nisu rano ujutru probudili bolovi. 

„Doslovno ne mogu da se pomerim, osećam bol duž čitave desne noge. I ponovo odlazim kod istog fizijatra koji mi daje sportsku terapiju, dakle struja, mazanje gela, hlađnje, sve vežbe. I od toga mi jeste bilo boje, međutim ni blizu se nisam zalečio i bilo mi je čudno što, na primer kada kinem, osećam bolove u grudima ili kada kinem osetim taj bol u piriformnom mišiću. I dalje nisam mogao da se oslonim celom težinom na nogu, iako su bolovi bili znatno podnošljiviji nakon te terapije”, navodi mr Roksić. 

Naš sagovornik navodi da se nakon terapije osećao zalečeno, ali je i dalje imao bolove  koje je naveo. Početkom jula te 2023. vraća  se i jak bol u mišiću kakav je bio ranije, budi se noću i ne može da hoda, sem ako se oslanja na nešto. Odlučuje da se za svoje stanje obrati reumatologu 7.jula. 

„Reumatolog kada je video u kom se stanju nalazim, odmah mi je prepisao antireumatike, odnosno to je jedan od nesteroidnih antiinflamtornih lekova, konkretno to je Arcoxia i prepisao mi je injekcije Dexason da primim tri. Od čega mi jeste bilo bolje i poslao me je na magnetnu rezonancu ”, ističe Luka. 

Magnetna rezonanaca je pokazala zapaljenje sakroilijačnog zgloba, ustanovljen mu je i ankilozirajući spondilitis. Veliko oštećenje sakroilijačnog zgloba i piriformnog mišića. 

Luka navodi da od tada nijednu aktivnost nije mogao da obavlja bez snažnih lekova i injekcija.

„Kada sam čuo za dijagnozu istražio sam što je više moguće o ankilozirajućem spondilitisu i o inflamatrnim reumatskim bolestima. Video sam da je jedino rešenje biološka terapija i istraživao sam dosta i o biološkoj terapiji kao fenomenu. Moram da priznam, to je bio prvi trenutak kada sa se uplašio za svoje zdravlje, zato što sam počeo da idem u Lazarevac u Dom zdravlja na terapije i na njima sam viđao ljude, koji boluju od istog od čega ja bolujem i to je bio jako loš prizor. Kad guglaš ili čitaš neke naučne radove o tim bolestima, uglavnom izlazi sve najgore i čitao sam iskustva nekih ljudi sa biološkom terapijom i nekako se pogodilo da su sva iskustva tih ljudi koje sam čitao u to vreme bila najgora. Pročitao sam da biološka terapija, pošto što je imunosupresant, sputava rad imunog sistema i da su pronađeni slučajevi akutnih bolesti poput leukemije, kod ljudi koji primaju biološku terapiju.  To je opet u niskom procentu ali kad pročitaš to, nije ti lagodno. Najteža mi je bila pomisao da neću moći nikad, čak ni rekreatvno da se bavim sportom ili da je moja budućnost takva kao tih ljudi, koji su jako teško kretali koji su imali jako krivu posturu, a neki od njih su bili baš mladi ljudi. Recimo, bila je neka devojka kojoj ne bih dao više od 11-12 godina koja je imala jako ograničeno kretanje, bilo mi je jako žao te devojke pre svega i sad ne znam šta je sa njom, voleo bih da je bolje. To je bio baš potresan prizor ”, navodi mr Roksić. 

Paralelno sa tim počentim terapijama za ankilozirajući spondilitis, našem sagovorniku se težina dodatno spustila, ali i dalje tome nije pridavao veliki značaj „ i rekao sam okej letnji su meseci mnogo putujem na terapije, zamorno je, znojim se često, hajde”. Kada je počeo da konzumira lek Arkoxiju, imao je snažne bolove u stomaku i konstantne dijareje, šest do sedam dijareja dnevno i često se budio noću da bi išao u toalet. 

„Od sredine jula mogao sam da navijam sat po vremenu kad će da me uhvati dijareja - obavezno oko jedanaest sati pred spavanje, obavezno tokom noći i obavezno ujutru oko šest - sedam, dakle, bio sam i hronično neispavan zbog svega toga i osećao sam se konstantno jako umorno i to me zaista jeste sputavalo oko svakodnevnih aktivnosti, iako sam se i dalje trudio da ih ispunjavam, da se viđam sa društvom. Ponekad sam znao da uzmem, injekciju Kenaloga protiv reumatskih bolova, pa sam odlazio na basket iako nije bilo pametno”, obašnjava Luka. 

Bolovi su i dalje bili snažni, a Luka navodi da nije ni pomišljao da možda ima inflamatornu bolest creva.

„Stupio sam u kontakt sa jednim prijateljem koji ima ankilozirajući spondilitis, koji mi je rekao da mu je mnogo pomogao čuveni reumatolog Ivica Jeremić. I rekao mi je ukoliko mogu da čujem drugo mišljenje, da odem kod njega na pregled”, kaže mr Roksić. 

U međuvremenu, od sedamdeset kilograma spao je na pedeset pet i ističe da je to stanje „trebalo da ga zabrine ranije”. 

„Saznao sam da imam Kronovu bolest na dan kada sam diplomirao” 

„Početkom avgusta odem kod dr Jeremića i kažem imam ankilozirajući spondilitis i da još uvek imam hronični uveitis, da sipam kapi i tako dalje. On čim me je pogledao, pitao me je da li se budim noću, koliko dijareja imam dnevno, da ne mogu da spavam od bolova u stomaku. Savetovao mi je da uradim kolonoskopiju i rekao je da izvor inflamacije nije spondilitis nego neka inflamatorna bolest creva. Kada sam čuo kolonoskopija, jedini put kada sam čuo šta je kolonoskopija to je bilo u seriji Dva i po muškarca, kada Čari Šin radi kolonoskopiju i na osnovu toga sam shvatio da je to nešto strašno. Ali nije bilo strašno uopšte. Nisam neko ko se plaši i eto prošlo se kroz to” navodi Luka.

Zakazanu kolonoskopiju je imao kod dr Žutića, dvadeset prvog avgusta. Uzeto mu je osam biopsija i rečeno da se na rezultate čeka sedam do devet dana. 

„U međuvremenu nisam paničio, sem jedan jedini put, jer u porodici imam smrtni slučaj od raka želuca, a ja jednom dok sam osećao te snažne bolove noću, dok sam imao dijareju bolovi su baš snažni, pre toga sam čitao biografiju jednog čoveka koji je umro od raka. I onda sam posmislio i video sam i krv u stolici, mnogo sam izgubio kilograma, gubio sam apetit, posle svakog obroka bi trčao u toalet, pomislio sam da imam karcinom, ali samo tad i te misli su brzo prošle. To je bio neki petnaesti avgust, par dana pred kolonoskopiju” objašnjava Luka.

U međuvremenu, mr Roksiću je zakazana odbrana diplomskog rada: „Nemačka propaganda tokom aprilskog rata”,  za 30. avgust, na kome je radio sve vreme dok je osećao tegobe. Tridesetog avgusta dolaze rezultati biopsija i zakazan mu pregled u bolnici Dragiša Mišović. Luka je u tom trenutku imao četrdeset osam kilogarama.

„I odbranim ja to naravno sa desetkom, ništa drugo ne dolazi u obzir, ali moram da kažem da su profesori bili jako korektni, pošto moje stanje je zahtevalo hospitalizaciju i izašli su mi u susret, da pre odnošenja biopsije u Dragiše Mišović na pregled, odbranim rad. Sa te strane su profesori bili jako korektni ” navodi mr Roksić.

Nakon odbrane diplomskog rada tridesetog avgusta, mr Roksić odlazi na pregled u bolnicu Dragiša Mišović. Pročitani rezultati CRP-a koji su bili preko dvesta jedinica, kalprotektina koji je bio hiljadu i saopšteno mu je da ima Kronovu bolest i da mu je potrebna hitna biološka terapija.

„Kažu mi ti si slučaj za hitnu biološku terapiju, tebi je u svih osam biopsija pronađen teži oblik inflamacije u crevima i ukoliko ne odem na hitnu biološku terapiju i ako ne krenem na hitnu steroidnu terapiju, Pronizon i lekovi sličnog tipa, stanje će nastaviti da mi se pogoršava.  Doktor mi je rekao da mi je stanje toliko loše, da postoji mogućnost da ostanem invalid i čudio se kako uopšte funkcionišem. Ja u tom trenutku jedva hodam i kažem, pa moguće da ima smisla ovo što mi lekar priča, ” objašnjava mr Roksić.

Kao terapiju dobija lek Pronizon koji pije dva puta dnevno po 40 mg. Uporedo sa novom terapijom nastavlja da pije Arcoxiju za ankilozirajući spondilitis i Nolpazu sa probioticima. Dobija i uput da se testira na viruse koji nisu kompatibilni sa biološkom terapijom kako bi mogao da je prima.

Biološka terapija 

„Dosta sam istraživao oko različitih tipova biološke terapije u tom trenutku i nadao sam se da ću dobiti terapiju Infleksimabom, umesto Adalimubaba. Adalimubab je Humira, a drugi je Remikejd. Humira se daje na svake dve do četiri nedelje i koliko sam ja uspeo da pročitam, ne znam da li će se lekari složiti samnom, a i na osnovu drugih ljudi Humira je jači imunosupresant i ima snažnije dejstvo, ali i snažnije blokira imuni sistem i ima opasnije nus pojave. I zbog toga sam se nadao da će se komisija opredeliti za Infleksimab. Kao što je i bilo srećom ” objašnjava mr Roksić.

Bio je negativan na sve viruse koji bi mogli da odlože biološku terapiju, takođe, uradio je i Quantiferon test krvi.

„Prošlo je sve kako treba, bio sam negativan i drugog oktobra sam primio prvu biološku trepaiju. Pronizon mi je donekle pomogao da stanem na noge da više ne ćopam, da nemam toliko dijareje. I dalje sam pio antireumatike Arkoxiju i nakon prve biološke terapije već mi je bilo vidno bolje što se tiče noge. Mogao gotovo celom težinom da stanem na nogu i posetio sam reumatologa koji mi je nakon toga rekao da prestanem da pijem antireumatike” objašnjava Luka.

Od avgusta, kada je našem sagovorniku dijagnostikovana Kronova bolest, uz adekvatnu terapiju, mr Roksić je dobio na težini i u oktobru kada je krenuo da prima biološku terapiju, imao je pedest pet kilograma.

„Infliksimab se dozira pet miligrama po kilogramu težine. I pre svake biološke terapije sam primao kortikosteroide intravenozno i nakon toga Inflesimab. Na početku bih odlazio na svake dve nedelje, pa onda kada su videli da sam dobro na četiri, pa na šest, pa na osam. Posle svake biološke bih imao dijareju, ali sam zaključio da je to bilo od korikosteroida, a ne od Infliximaba” navodi Luka.

„Padne mi na pamet genijalna ideja, da nakon prve biološke terapije, testiram sebe u kakvom sam stanju fizički i prvi dan nakon što sam prestao da pijem Arkoxiju, odnosno antireumatike, odlučim to veče da odem peške do sela Konatice - nizbrdo, uzbrdo i vratim se kući. To je bilo veče i moja majka je mnogo brinula, ali ja nisam osećao neke preterane bolove. Već sutradan ujutru mi padne na pamet, da odem još dalje do sela Draževac koje je udaljenije još od sela Konatice i to da idem težim, zaobilaznim putem kroz brda, kroz njive i da se vratim kući. Ta šetnja je bila duga oko 25 km sa sve obilaznicama. Vratio sam se kući i nisam osećao neke preterane bolove. Već tad sam znao da sam fizički u dobrom stanju, da sam na dobrom putu i da ću moći da budem ponovo formi u kakvoj želim” ističe Luka.

Šenaestog oktobra je bila druga biološka terapija, rezultati su mu se poboljšavali, a prof. dr Tarabar mu savetuje da krene sa postepenim smanjivanjem leka Pronizona - svake nedelje po 5mg. Proces je trajao dva i po meseca i do sredine februara Pronizon mu je skroz ukinut.

„Kad je krenulo smanjivanje Pronizona, imao sam strah jer on je jak kortikosteroid. Brinuo sam kako će organizam da mi deluje na prestanak unošenja tako jakog leka i da li će se siptomi vratiti. Da li će imuni sistem koji izaziva Krona probuditi, nakon što sam prestao da uzimam Pronizon. Međutim, do toga nije došlo, srećom, i osetio sam da je pravi trenutak da se vratim na sve, iako sam se sredinom oktobra vratio na košarku, ali dozirano. Bilo je pravo vreme da se vratim sportskim aktivnostima punim intezitetom i krenuo sam uvodim plivanje, za početak hodanje, kasnije trčanje, vežbe snage sklekove i tako dalje ….

U početku sam bio malo stegnut pošto nisam znao kako će mi telo reagovati i prva aktivnost pod punim intezitetom koju sam radio je bila vožnja bicikla. Ja sam rekreativni vozač bicikle, jako volim da vozim. Vozio sam od 2017. gotovo svaki dan 20 km. I onda zbog tih tegoba tokom čitave kalendarske 2023. nisam imao ni jednu jedinu vožnju. Početkom marta 2024. sam prvi put seo i odvozao 25-26 km. Na tom putu starom Obrenovačkom, između Stepojevca i Obrenovca, ima jako mnogo nizbrdica i oštrih krivina i bio sam malo stegnut, plašio sam se na samom početku, međutim, jako brzo je svaki strah otišao i krenuo sam da punim intezitetom vozim. Drugi strah mi je bio kako će noga reagovati pošto je to bilo pravo prvo opterećenje za nogu nakon svega” objašnjava Luka.

Povratak na vaterpolo

Posle biološke terapije je imao minimalne i podnošljive bolove u nozi. Oslobođenju straha od problema sa pririformisom je i doprineo savet reumatologa da će nešto što je već bilo oštećeno nakon fizičke aktivnosti morati da se aktivira i da to ne bi trebalo da našeg sagovornika brine ili sputava u fizičkim aktivnostima.

„I tako sam doživeo tu prvu vožnju, kao prvi pravi test za nogu i plašio sam se šta će da bude sutra ujutru nakon vožnje. Međutim bol je bio podnošljiv, minimalan i nakon toga sam bio jako srećan. Tada sam rekao u redu, sada stvarno mogu da se vratim svemu na nivou na kome je pre bilo. Počeo sam ponovo da idem na plivanje, da treniram plivanje aktivno, da vozim bickl aktivno, da obavljam sve fakultetske obaveze bez problema. Bio sam jako srećan kada sam saznao da se formira vaterpolo klub u Lajkovcu i dogovorio sam se sa trenerom da zaigram za seniorski sastav. I bio sam jako srećan, kada sam video da mogu da igram, naravno imam određena ograničenja u pokretima zbog noge, ali ništa što je previše ograničavajuće. Inače nemam neku preteranu minutažu, ali opet sam posan na sebe zbog činjenice što pre svega godinu i po dana nisam mogao da se normalno krećem” ističe mr Roksić.

„Penzionisao sam nezdravu hranu” 

Tridesetog avgusta kada mr Roksiću saopšteno da ima Kronovu bolest, date su mu i smernice u vezi sa ishranom. Morao je da iz ishrane isključi sve što je prženo na ulju, belo brašno, slatkiše, začinjenu hranu, mesne prerađevine i bilo kakvu industrijsku hranu.

„I prethodno pre toga bio sam jako izbirljiv kad je hrana u pitanju, dakle nešto što mi se ne bi dopadalo ne bih želeo ni da se osvrnem na to. I hranio sam se jako nezdravo, nisam jeo mnogo i bio sam mršav, ali to što sam jeo najčećše je bilo  jako nezdravo. Dakle čipsevi slatkiši, gazirana pića, konditorski proizvodi, doduše jako mnogo sam ribe uvek jeo. To je bila možda jedina zdrava namirnica koju sam konzumirao. Jeo sam jako mnogo slatkiša i pio mnogo prerađenog kupovnog mleka. Ali kada mi je doktor ispričao to što je ispričao, rekao sam dobro ako je tako i odmah prvog dana sam prihvatio sve sugestije koje mi je rekao bez izuzetka i u potpunosti se prilagodio potpuno novom režimu” ističe Luka.

Mr Roksić je krenuo da konzumira hleb od spelte, koji sam pravi, a namirnicu uzima od poljoprivrednika iz Bačke koji mu je dostavlja na svake dve nedelje.

„Počeo sam da jedem hleb od speltinog brašna i izbacio sam crveno meso sa izuzetkom kuvane junetine, počeo sam da jedem kuvanu piletinu - jako mnogo kuvane piletine i za doručak sam počeo da jedem palentu ili speltine makarone, ubacio sam kuvani pirinač, koziji sir - za nekog ko nije hteo ni da se okrene na sir sad svaki dan jedem 200g kozijeg sira. Iz Dokmira jedan poljoprivrednik drži koze i proizvodi kozije mleko, koje kupujem pa onda sam pravim. Pijem koziju surutku svako jutro - pravu koziju surutku, jedem dosta ribe. Zbog toga ponekad od tih kupovnih industrijskih proizvoda kupim tunjevinu, ali svaka večera mi je pet kuvanih jaja i 200g kozijeg sira. Kad se probudim popijem čašu surutke i pojedem ili palentu ili speltine makarone nakon toga, za užinu ovsene pahuljice i kikiriki puter i kupim skyr protein on ima dosta proteina i njega konzumiram” objašnjava Luka.

Dnevni jelovnik:

• Doručak - Čaša surutke, palenta ili speltine makarone.
• Užina - nakon jutarnjeg treninga Skyr, čaša kefira / ovsene pahulljice sa kikiriki puterom.
• Ručak - Pirinač i 200g kuvane piletine / dve pečene pastrmke  200g kuvane junetine / ponekad supa / ako obrok ima manje mesa, radi unosa proteina doda i tunjevinu. 
• Večera  - 5 kuvanih jaja i 200g kozijeg sira. 

Pije samo vodu i od voća jede samo banane, koje je u konsultaciji sa lekarima i nutricinistima počeo da konzumira jer sadrže voćni šećer koji ne utiče na izazivanje simptoma. 

„Nakon što sam čuo za dijagnozu i nakon što sam čuo šta ne smem da jedem, uzeo sam oproštajnu štanglu čokolade i pojeo oproštajni čips i penzionisao sam nezdravu hranu” naglašava Luka.

Svakodnevni izazovi

„Nisam osoba koja se stersira oko bilo čega s izuzetkom utakmica Crvene Zvezde. Ipak kao studentu doktorskih studija i aktivnom sportisti bolest mi predstavlja poteškoću kada su u pitanju organizacija vremena i kontrola mišićne mase. S obzirom na veoma ograničeni i specifičan jelovnik priprema hrane i obroci mi oduzimaju dosta vremena. Vaterpolistima je potrebno mnogo snage, a uglavnom su mi zabranjene namirnice iz kojih mogu d crpim najviše proteina. Zato dnevno imam pet ili šest velikih obroka kako bih nadoknadio potrošnju na treninzima. Ovi obroci su najčešće isti iz dana u dan i to ponavljenje ponekad dovede do zasićenja, ali srećom to nije čest slučaj. Usled ograničenog jelovnika održavanje optimalne mišićne mase nije jednostavno, a svako odstupanje unapred pripremljenog plana ishrane makar i minimalno znači gubitak i do jednog - jednog i po kilograma u danu” objašnajva mr Roksić.

Mr Roksić navodi da mu je naveći problem vreme. Za veliki deo obroka, u spremanju mu pomaže majka, ali i sami obroci oduzimaju dosta vremena jer ima dosta obaveza - počevši od treninga koji su dva puta dnevno do odlaska na fakultet. 

„Kada moram da idem na fakultet, dan pre toga da pripremim svu ishranu, lepo da je zapakujem, pa onda nije ni zgodno da u hodu negde pojedem. Ili kada imam izlaske, idem na utakmicu ili odem sa društvom negde u Beogradu. Kada hoću da izađem sa društvom u grad uveče, sa kolegama sa fakulteta, ja sigurno gubim bar jedan obrok jer ne mogu da stignem da imam planiranih četiri ili pet - šest u punom obimu. Tako da eto to je najveći problem što kada imam slobodno vreme ili hoću malo da se razonodim opet moraju misli da mi budu upućene na to da li sam uneo dovoljno hrane, to je prosto situacija sa kojom moram da se suočim i koju ne smem da zanemarim ” objašnajva Luka.

Mr Roksić ističe da se trudi da uklopi sve svoje obaveze, treninge, posao, fakultet - magistarske studije je završio kao najbolji student u klasi, kao i izlaske, druženje sa prijateljima i porodicom. Šaljivo navodi da je jedino zbog Pronizona, koji mu je stvarao akne, imao malo manje uspeha sa ženama.

„Što se tiče odnosa sa prijateljima, ponekad kad imamo klubske večeri sa saigračima, oni često znaju da popiju pa nekad bude kao, ajde popi i ti sa nama nemoj da si takav, a ja odbijam. Ili nekad kad su neka punoletstva, nagrne društvo pa me nagovara da popijem. Takođe, kad odem u goste ljudi znaju da se uvrede kada im odbiješ nešto da pojedeš, što su spremili, pa nekad pokušam da objasnim, a nekad i ispoštujem pa pojedem dva, tri zalogaja” navodi Luka.

Poruka

„Nekada zaista ne možemo da utičemo na okolnosti i život nam, jednostavno, priredi neprijatna iznenađenja, za koja nismo spremni. Tada je najvažnije sačuvati pribranost i samokontrolu; i sa lošim kartama treba odigrati najbolju partiju koja je u tom trenutku moguća” poručuje mr Roksić.