Da li ste zavisnik od slatkiša?


Nedavna istraživanja na Univerzitetu u New Yorku pokazala su da se sklonost ka slatkišima nasleđuje. Testovi obavljeni na dve grupe miševa svrstanim prema kriteriju čiji su roditelji bili skloni slatkišima, dokazuju da miševi čiji su roditelji voleli slatko nasljeđuju istu sklonost.

Ljubavna droga

Istraživači su otkrili da čokolada sadrži triptofan, hemijski sastojak koji mozak postiče da proizvodi neurotransmiter zvan serotonin. Visoka koncentracija serotonina uzrokuje osjećaj sreće i zadovoljstva. I dok triptofan nazivaju „čokoladni ecstasy“, dotle feniletilamin može nositi naziv „čokoladni amfetamin“. On stvara osećaj privlačnosti i uzbuđenja. Treći važan sastojak čokolade koji ima smirujuće delovanje je teobromin. On opušta naše mišiće i stvara osjećaj lakoće.

Čokolada je poklon od boga

Asteci su otkrili da mlevenjem zrnca kakaoa u pastu i dodavanjem chillia i vode mogu napraviti osvežavajuće i hranljivo piće koje su nazivali „darom boga Quetzalcoatla“.  Njime su se osvežavali na velikim nadmorskim visinama i pri fizičkim naporima. Koliko su cienili kakao govori nam i podatak da su kakao zrnca koristili umesto novca.


Čokoladu su u Evropu doneli istraživači u 16. veku. Domišljati poslastičari dodali su joj šećer i učinili je veoma popularnom. Coenrad Van Houten je 1825.g. uspešno izdvojio kakao puter iz zrnaca kakaoa, a Rudolphe Lindt je 1880. godine u Švajcarskoj usavršio njegovu metodu.


Čokoladu kakvu danas znamo proizveo je 1875. godine isti Švajcarac Daniel Peter dodajući joj mleko.

Prednosti

  • Brzo obnavlja energiju
  • Spriečava moždani udar
  • Ublažava premenstrualni sindrom
  • Leči anemiju, posebno kod trudnica

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde