Istina o hir dijetama – Mršavljenje koje je opasno po zdravlje

Mršavljenje, odnosno gubitak suvišnih kilograma je proces koji zahteva vreme, kontinuitet, strpljenje i posvećenost.

Osim toga, čak i nakon postizanja idealne telesne težine, neophodno je tu kilažu održavati izbalansiranom ishranom i redovnim fizičkim aktivnostima, kako se izgubljeni kilogrami ne bi vratili natrag (tzv. “jo-jo” efekat).

Uprkos ovim neupitnim i naučno dokazanim činjenicama, većina ljudi bi želela brzo rešenje za skidanje kilograma, a to je mršavljenje u što kraćem mogućem vremenskom periodu.

Danas je internet krcat sa planovima ishrane koji obećavaju brze i efikasne rezultate na planu mršavljenja. U pitanju su tzv. brze, hir ili hit dijete koje zvuče isuviše dobro da bi bile istinite, jer obećavaju nešto što mnogi žele – lak i brz način da se izgubi ne nekoliko, već mnogo kilograma. 

Problem je u tome što ovakve dijete izgledaju kao magično rešenje za gubitak kilograma samo “na papiru”.

Međutim, u praksi, hir ili brze dijete donose (mnogo) više štete nego koristi.

Popularnost brzih (hir) dijeta – Problem o kojem se glasno ćuti

Poznata je činjenica da je globalna rasprostranjenost gojaznosti alarmantno visoka.

Epidemijske razmere ovog zdravstvenog problema potvrđuje i činjenica da se gojaznost širom sveta utrostručila u periodu od 1975. do 2016. godine, dok gojaznost kod dece dramatično raste iz dana u dan.

Što je gojaznost veći i brojniji problem, to više na površinu izbijaju tzv. brze dijete za mršavljenje, kojima je naročito porasla popularnost u poslednjih nekoliko godina.

Brze ili hir dijete za gubitak kilograma mnogi ljudi, naročito na društvenim mrežama, predstavljaju kao čarobni štapić za smanjenje gojaznosti koja je, uzgred, mnogo više od problema viška kilograma.

Ukratko, ove dijete obećavaju brzo skidanje tvrdoglavog sala na stomaku ili gubitak 5 kilograma za nedelju dana ili deset kilograma za dve nedelje, i slično.

Čak i da dođe do drastičnog mršavljenja u kratkom vremenskom roku zahvaljujući ovim dijetama, cena koja se plaća zdravstvenim problemima i metaboličkim poremećajima mnogo je veća od broja izgubljenih kilograma.

Pa, zašto su onda ovakve dijete toliko sveprisutne i opšteprihvhaćene u našoj kulturi i poimanju zdravlja?

Vrlo je jednostavno – ljudi koji ih promovišu predstavljaju ih kao lek za gubitak kilograma, ali i kao rešenje za pozitivne zdravstvene promene.

Problem je u tome što najveći broj ovakvih režima ishrane nije zasnovan na bilo kakvim naučnim dokazima, a još veći problem je taj što neretko nije lako prepoznati takvu dijetu, jer se često skrivaju pod lažnim naučnim tvrdnjama.

Prema tome, ukoliko vam neka dijeta deluje previše dobro da bi bila istinita, vrlo je verovatno da se radi o hir dijeti.

Šta su hir dijete?

Hir dijete su određeni režimi ili načini ishrane koji se vrlo često promovišu kao “najbolji” ili “najbrži” način da se izgube kilogrami, ali i poboljša opšte zdravlje.

One praktično zvuče kao neka vrsta novootkrivene prečice do bolje i zdravije verzije vas samih.

Pojedine hir dijete se zasnivaju na izuzetno niskom unosu ugljenih hidrata. Druge pak promovišu nizak unos masti ili veoma visok sadržaj proteina. Neke hir dijete se zasnivaju samo na tome da se piju određeni sokovi, poput soka od grejpfruta ili celera (tzv. detoks dijete).

Veliki broj ovakvih brzih dijeta za skidanje kilograma u fokusu ima potpunu eliminaciju ili zabranu unosa određenih grupa namirnica (tzv. demonizacija hrane).

Određene hir dijete imaju krut raspored ishrane koje dozvoljavaju unos samo određenih namirnica u određeno doba dana, ili dozvoljavaju samo određene namirnice u kombinaciji sa drugima.

Primeri hir dijeta uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Kupus dijeta
• Banana dijeta
• Grejpfrut dijeta
• Limun dijeta
• Dijeta celerovog soka
• Vojna dijeta
• Medicinska dijeta
• Dijeta sirovom hranom
• Makrobiotička dijeta

• Ishrana po krvnim grupama
• Veganska ishrana

Često se u hir dijete svrstavaju keto dijeta, Atkinsova dijeta, Paleo dijeta i slično.

Uvek imajte na umu da ovakve i slične načine ishrane kreiraju ili podstiču ljudi sa veoma malo ili nimalo znanja o njihovim dugoročnim zdravstvenim efektima.

Osim toga, naučna utemeljenost ovakvih dijeta je u najvećoj meri nepostojeća ili, u najmanju ruku, upitna.

Sve brze ili hir dijete imaju osnovni princip: privremeno, brzo i najčešće naučno nedokazano rešenje za dugoročni problem.

Kako prepoznati hir dijetu?

Postoji više načina kako možete prepoznati da li je dijeta, koja vam se “servira” kao zdrava i kao brzo rešenje za gubitak kilograma, zapravo, hir dijeta.

Evo kako razlikovati hir dijetu od zdrave i uravnotežene ishrane:

• Obećava brz gubitak kilograma;
• Zasniva se na pojednostavljenim (i najčešće netačnim) zaključcima izvedenim iz složenih naučnih studija;
• Promoviše kratkoročne promene umesto postizanja doživotnih i održivih životnih navika;
• Fokusira se na jednu vrstu hrane ili se eliminišu cele grupe namirnica (voće, povrće, žitarice, meso, mlečni proizvodi…), sa čestim rigidnim pravilima;
• Nije održiva na duži rok;
• Nutritivni kvalitet takve dijete je upitan;
• Ne pruža smernice ili upozorenja za osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima i ne pravi razlike između pojedinaca ili grupa ljudi;
• Nedostaju naučni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje iz ove dijete;
• Sve preporuke iz dijete su zasnovane samo na jednoj studiji ili na studiji bez objavljene recenzije;
• Vrlo često se fokusira na drastičnu restrikciju ili smanjenje kalorija.

Zašto hir dijete ne funkcionišu i ne treba ih praktikovati?

Istina je da se na određenim brzim dijetama može izgubiti značajan broj kilograma.

Ali, nemojte da vas ovo zavara, jer gubitak kilograma nije isto što i skidanje masnih naslaga (a upravo ovo potonje je cilj svakog mršavljenja).

Kilogrami koji se izgube na hir dijeti su u najvećoj meri posledica gubitka vode i mišićne mase, a najmanje rezultat skidanja telesnih masnoća (sala).

Usled toga dolazi do poremećaja i usporavanja metabolizma, kao i do hormonalnog disbalansa, kada se organizam prebacuje u režim preživljavanja.

Drugim rečima, telo tada usporava proces sagorenjava kalorija, povećava hormone stresa, poput kortizola, što posledično organizam dovodi u stanje iscrpljenosti, opšte slabosti i umora.

Zato hir dijete na duži rok ne samo da ne dovode do gubitka kilograma, već rade potpuno suprotno – izazivaju neumoljivi osećaj gladi i žudnje za hranom, uzrokujući povećan unos kalorija (neretko i prejedanje) i samim tim povratak svih izgubljenih kilograma, pa čak i više od toga (“jo-jo” efekat).

I upravo je ovo koren štetnosti hir dijeta iz kojeg se dalje razvijaju svi ostali problemi koji mogu biti veoma ozbiljni i opasni po zdravlje.

Evo o kojim se to problemima radi i šta vam ne pričaju ljudi koji propagiraju planove ishrane za brz gubitak kilograma.

Prejedanje usled lišavanja hrane

Kalorijski deficit podstiče mršavljenje.

Problem je u tome što većina hir dijeta propagira toliko veliki kalorijski deficit i lišavanje od hrane, koje mogu dovesti do poremećaja u ishrani (nezdrav odnos sa i prema hrani), žudnje za hranom i prejedanjem, odnosno unosom velike količine, mahom industrijski obrađene hrane.

To kasnije vodi ka osećaju sramote i krivice, zbog čega osoba ponovo praktikuje hir dijetu, ulazeći u jedan začarani krug koji na duži rok vodi ka oštećenju zdravlja.

Nutritivna deficijencija

Kada određena hir ili brza dijeta eliminiše ili ograničava određenu grupu namirnica (voće, povrće, meso, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke, žitarice…) ili makronutrijenata (najčešće masti i ugljenih hidrata), to može dovesti do neuhranjenosti, odnosno nedovoljnog unosa određenih hranljivih sastojaka.

Tako recimo, ljudi koji praktikuju veganski režim ishrane često se nalaze u riziku od nedostatka vitamina B12.

Izbacivanje hrane i grupa namirnica, ili značajno smanjenje unosa kalorija može znatno otežati unos hranljivih materija koje su organizmu potrebne.

S druge strane, ove dijete mogu previše davati na značaju određenim namirnicama, što takođe može biti problematično.

Recimo, vrlo često neke od ovih hir dijeta mogu podsticati konzumiranje soka od celera ili soka od grejpfruta, ili kupusa – u količinama koje znatno prevazilaze doze potrebne organizmu.

Neprijateljski stav prema određenoj hrani

Istina, određene namirnice jesu nutritivno bogatije od drugih, ali izbalansirana ishrana znači da sve namirnice mogu biti deo zdrave i uravnotežene ishrane.

Hir dijete koje propagiraju potpuno izbacivanje određene hrane mogu stvoriti neprijateljski ili odbojni odnos osobe prema toj hrani – do mere u kojoj se ta hrana demonizuje.

Recimo, velike količine (industrijski prerađenih) ugljenih hidrata (UH) koje se unose u relativno dužem vremenskom periodu mogu dovesti do značajnih skokova šećera u krvi, što posledično može uzrokovati dijabetes melitus.

Ali, to ne znači da su UH nužno neprijatelji, jer hrana koja sadrži (nerafinisane) ugljene hidrate ujedno sadrži i mnoštvo hranljivih materija, ali i vlakna.

Važno je imati meru i dozu – do granice u kojoj UH odgovaraju vašim potrebama i zdravlju.

Poremećaji u ishrani

Hir dijete zbog svoje restriktivne prirode ne utiču samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje.

Postoji i poremećaj koji se zove ortoreksija, a koji se karakteriše preokupiranošću zdravom hranom.

Poznati su i slučajevi da hir dijete, naročito ako se praktikuju duže vreme, mogu dovesti do anoreksije i bulimije – dva najpoznatija poremećaja ishrane.

Konstantna želja da se jede “perfektno zdrava hrana” u svakom trenutku stvara ogroman psihički stres, što za posledicu može štetno uticati na celokupno zdravlje i blagostanje.

Kako smršati na zdrav i održiv način?

Proces mršavljenja nije sprint, već maraton. I to ne bilo kakav, već pametan maraton.

Zato, umesto da praktikujete hir dijetu kako biste smršali, preporuka je da se držite oprobanih (i naučno dokazanih) načina i smernica za dugoročno zdravo mršavljenje.

Između ostalog, to uključuje:

• Jedite raznovrsnu industrijski neprerađenu (ili minimalno) prerađenu hranu;
• Ne izbacujte određene grupe namirnica ili makronutrijenata iz ishrane, već ih svedite na količinu koja vama odgovora (izuzetak su ljudi čije zdravstveno stanje zahteva eliminaciju određenih namirnica ili nutrijenata iz ishrane)
• Držite se umerenih porcija, bez prejedanja;
• Pokušajte da nivoe stresa održavate pod kontrolom;
• Spavajte svake noći minimum 7 do 8 sati;
• Pijte dovoljno vode;
• Neka vam fizičke aktivnosti budu dnevna rutina;

Svrha mršavljenja nije u izgladnjivanju, prekomernim restrikcijama i dovođenju sebe u stanje u kojem ćete konstantno razmišljati o hrani, već u pronalasku održivog režima ishrane koji će vam pomoći i da smršate i da ostanete zdravi.

Pritom, to možete učiniti vrlo jednostavno.

Ukoliko želite da znate kako da smršate na zdrav i održiv način, potpuno besplatne i detaljne savete u vezi sa ishranom i nutricionizmom možete naći na sajtu VašDoktor.

Od razotkrivanja mitova i laži u vezi sa ishranom i industrijom hrane, preko toga kako smršati, napraviti plan ishrane za mršavljenje i skinuti salo sa stomaka, kao i koje su namirnice pogodne za gubitak kilograma i bolje zdravlje, sve do toga kako treba da se hrane ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima i upalnim procesima (dijabetes, visok holesterol i drugo) – sve navedene informacije možete naći na pomenutom sajtu.

Na kraju krajeva, ako imate problem da nađete odgovarajući način ishrane prilagođen vama, uvek možete potražiti pomoć sertifikovanog nutricioniste ili dijetetičara.