Dijabetes i kardiovaskularni sistem

Kardiovaskularne bolesti su oboljenja srca i krvnih sudova. Statistika govori da u Srbiji polovina smrtnih slučajeva stanovništva jeste upravo od posledica oboljenja srca i krvnih sudova. Navedene podatke potkrepljuje i činjenica da je država Srbija na trećem mestu u Evropi po oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti, ispred nje su Rusija i Ukrajina.

Međutim, ohrabrujuće vesti su da je rad na prevenciji i edukaciji o ovim bolestima doneo to, da se po poslednjim podacima smanjuje gorepomenuta smrtnost stanovništva na 40%.

Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti ne nastaju tek tako. Ono što je karakteristično za njih to su faktori rizika, koji dovedu u nekom trenutku života do oboljenja srca i krvnih sudova.

Svakim danom se praktično, otkrivaju neke nove veze sa nekim novim faktorima rizika. Faktore rizika delimo na dve velike grupe:

• nepromenljivi faktori rizika -  nešto na šta ne možemo uticati,
• faktore rizika koje možemo promeniti i na koje možemo uticati.

Nepromenljivi faktori rizika su:

• godine starosti - što je čovek stariji to je sve više podložan bolestima srca i krvnih sudova,
• genetika  - takođe, nešto što smo nasledili nikako ne možemo promeniti.
• pol  - muški pol je zastupljeniji kod srčanih bolesnika i to pogotovo u nekom mlađem periodu, dok u kasnijim godinama kada žene uđu u menopauzu izgubi se zaštititni efekta ženskih hormona i onda one takođe oboljevaju od ovih bolesti.
• rasna i etnička pripradnost -  postoje neke etničke grupe koje su podložnije bolestima srca i krvnih sudova, neka ostrva u Tihom okeanu gde su 90% zastupljene kardiovaskulrne bolesti
• stres - može se reći da i dalje spada u grupu nepromenljivih, ali možda promenljivih faktora rizika jer je uticaj stresa na osobu individualna stvar. Međutim, način života koji je danas je veoma stresan tako da stres i njegov uticaj nije zanemarljiv na zdravlje osobe. 

Promenljivi faktori rizika (što ih više ima veća je i šansa za oboljenje srca i krvnih sudova) su: 

• pušenje,
• nezdrav način ishrane,
• dijabetes,
• povišen holesterol,
• gojaznost,
• povišen pritisak i
• fizička neaktivnost.

Svi gore navedeni faktori su promenljivi, a to znači da se na njih može uticati i upravo je cilj eliminacija promenljivih faktora rizika. 

„Kada kažemo faktor rizika, to ne znači da svako ko ima dijabetes će dobiti srčano oboljenje ili svako ko ima hipertenziju će dobiti srčano oboljenje. Ali što više faktora rizika to je veća šansa”, ističe dr Šekularac.

Kardiovaskularne komplikacije kod osoba sa dijabetesom

Preko pola milijarde osoba u svetu ima kao dijagnozu šećernu bolest. Dijabetes je nezavistan faktor rizika i osobe sa ovim stanjem imaju mnogostruko veću šansu da dobiju srčani i moždani udar.

Dakle, kardiovaskularne komplikacije kod osoba sa dijabetesom javljaju se mnogo ranije, neke studije kažu i do petnaest godina ranije u odnosu na opštu populaciju koja nema dijabetes. Stoga, rizik od pojave kardiovaskulrnih komplikacija je i do šest puta veći u odnosu na opštu populaciju.

„Kada kažemo osobe sa dijabetesom mislimo na neregulisan dijabetes. Za osobe koje drže svoj šećer pod kontrolom i redovno odlaze na preglede pomenuta statistika ne važi”, navodi dr Šekularac.

Ono što su neka istraživanja pokazala, to je da dve trećine osoba imaju neke od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti ili su čak već imale neki kardiovaskularni događaj (infarkt, stent, bajpas, moždani udar i tako dalje...).

Takođe, četvrtina osoba nikada nije razgovarala ili se ne seća da je razgovarala o faktorima rizika za razvoj kardiovaskulrnih bolesti sa svojim lekarom. Opet, jedna četvrtina smatra da ima faktore rizika ali da je taj rizik veoma mali za nastanak kardiovaskulrnih oboljenja, a ono što je važno jeste da tri četvrtine osoba - velika većina se oslanja na informacije o svojim bolestima od strane svog lekara tako da je jako bitna komunikacija sa lekarom.

Tip 1 dijabetesa je nezavistan faktor rizika, za razvoj prevremeno kardiovaskularnih bolesti i za loše ishode u mlađoj populaciji - od dvadesete do četrdesete godine.

Kod dijabetesa tipa 2 svaka treća osoba ima neku kardiovaskularnu bolest, ali velika većina do 80% su pod veoma visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. To je važno zbog prevencije ovih oboljenja jer osobe sa dijabetesom tipa 2 u prvih pet -šest godina od kada se postavi dijagnoza doživi neki kardiovaskularni događaj.

„Terapijski pristup je individualan, znači sa svakim pacijentom mora posebno da se radi, da se nađe poseban modalitet i svaki pacijent se mora motivisati. Suština je u motivaciji, jer ne postoji čaroban lek. Ne postoji tableta da se uzme i da se reši problem. To je jedan mukotrpan posao gde učestvuje i lekar i pacijent i sa svoje strane pacijenti su motivisani da promene način života, da promene ishranu, da uzimaju redovno terapiju, da su fizički aktivni i naravno da se samokontrolišu”, objašnjava dr Šekularac.

Šta utiče na povećanje kardiovaskularnih rizika kod dijabetesa?

• Loša glikoregulacija jako povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti bez obzira da li je u pitanju hiperglikemija i hipoglikemija.
• Prisustvo drugih faktora rizika kao što je hipertenzija - dijabetes i hipertenzija često idu zajedno, a loš su par kada govorimo o ovim oboljenjima.
• Takođe, problemi sa telesnom masom, povećana telesna masa može uticati posebno sa dijabetesom na kardiovaskularni rizik.
• Ono što je takođe važno to je lipidni status - holesterol pre svega i to frakcija LDL holesterola da bude što niža, HDL holesterol što viši.
•  Takođe, osobe koje puše, morale bi odmah da prekinu.

„Hipertenzija u dijabetesu je česta stvar i ono što je nezgodno je to što hipertenzija često ne dovodi do simptoma. Meni dolaze u ambulantu pacijenti koji imaju pritisak 250/130 i govore da odlično funkcionišu, nemaju nikakvu glavobolju ili slično. To nije dobro zato što je to nešto što očigledno traje mnogo dugo i već se organizam navikao na takav pritisak. Zato mora da se leči, jer hipertenzija kao i dijabetes su podmukle bolesti, dugo su bez simptoma, dugo mogu da ne izazivaju nikave posledice. Međutim, kada se pacijenti jave posle više decenija neregulisane hipertenzije i dijabetesa promene na krvnim sudovima su takve da su prilično teške za lečenje”, pojašnjava dr Šekularac.

Koje su to kardiovaskularne komplikacije i kako prepoznati?

Kada govorimo o komplikacijama pre svega govorimo o koronarnoj bolesti, bolesti krvnih sudova koje hrane srce - koronarne arterije. Zatim tu su:

• srčana slabost - progresivno slabljenje srčanog mišića,
• šlog kao još jedna manifestacija kardiovaskularnog oboljevanja i
• periferna arterijska bolest.

„Dijabetes napada krvne sudove srca, krvne sudove mozga i krvne sudove nogu. Iz nekog razloga krvni sudovi ruku su pošteđeni, nikada nema ateroskleroze ili retko se nađe na rukama”, navodi dr Šekularac.

Srce je jedan mišić, jedna pumpa poprilično jednostavna, a kao svaki mišić mora da ima svoje krvne sudove koji ga hrane. Tako, koronarne arterije su arterije koje hrane srce. Kada se neka od ovih arterija zapuši onda nastane infarkt odnosno srčani udar.

„Međutim, ono što je takođe značajno su sitni krvni sudovi, praktično kapilari. To je čitava jedna mreža gde mi kao lekari nemamo pristup. Znači mi možemo otpušiti velike krvne sudove, ali kada govorimo o dijabetesu on napada ne samo te velike krvne sudove, nego upravo te male krvne sudove tu mikrocirkulaciju koja je praktično jako teška za lečenje, a može da dovede do raznih komplikacija”, ističe dr Šekularac.

Angina pectoris

Kada govorimo o koronarnoj bolesti govorimo o nečemu što se ranije zvalo angina pectoris - stabilna forma koronarne bolesti. To je obično početak koronarne bolesti i pacijenti koji imaju anginu pectoris oni se upravo žale na tu bol u grudima i to najčešće tup bol u grudima koji se javlja iza grudne kosti i koji se širi ka ruci, ka ramenu, ka vratu, nekada i ka leđima i obično se javlja u naporu.

Zašto se javlja angina pectoris? Kada se koronarna arterija suzi, ne zapuši se skroz, ali se suzi 70%-80% kroz to suženje može da prođe dovoljno krvi da ishrani srce dok je osoba u mirovanju. Međutim, kada osoba ulaže fizički napor, suženje sprečava da do srca dođe dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Zbog toga srce pati i to dovodi do velikog bola. Kad čovek stane taj bol prođe, što je tipično za dijabetes.

„Pacijenti se prvo javljaju u situacijama kada primete bol u grudima, najčešće pri naporu kao što je penjanje uz stepenice. Bol se reprodukuje vremenom, suženje napreduje i pacijent sve više smanjuje distancu koju može da pređe”, obrazlaže dr Šekularac.

Ono što je nezgodno kod dugotrajnog dijabetesa, neregulisanog, je to što on ne napada samo krvne sudove nego i nervne završetke pa se onda može desiti da se i sam osećaj bola poremeti i da pacijenti ne osete bol nego praktično osete simptome poput zamaranja, kratak dah, nemogućnost odlaska do toaleta, preznojavanje.  To su sve ekvivalenti bola u grudima kod angine pektoris. 

A onda u sledećoj fazi kada dođe do potpunog zapušenja tog krvnog suda - kada nema više protoka kroz krvni sud, taj deo srca kreće da umire i nastaje infarkt srca. Tada je bol jak i on traje preko pola sata obično i vrlo liči na anginozni bol, ali to nije angina pektoris i mnogo je izraženiji, mnogo jači i praćen je obično malaksalošću, preznojavanjem, mučninom, povraćanjem...

Srčana slabost

Sam infarkt može kao jednu od posledica da dovede do srčane slabosti. To znači da taj deo srca odumre koji hrani krvni sud i srce jednostavno ispadne tim delom iz kinetike, iz istezanja i polako počinje da slabi. Takođe, kao što je gore navedeno, kada sitne krvne sudove napadne loše regulisan šećer to takođe dovodi do progresivnog slabljenja srčanog mišića.

Srčana slabost je stanje u kojem srce ne može da pumpa krv kroz telo i tako omogući rad drugih organa. Svi organi pate zato što srce ima tu funkciju da distribuira krv i hranljive materije i kiseonik ka svim organima. 

„Ono na šta se pacijenti žale najviše to je upravo nedostatak vazduha, zadržavanje vode u organizmu, oticanje nogu, oticanje trbuha, kašalj, nakupljanje vode u plućima, gubitak apetita, uopšte znači jedan generalizovan zastoj. Tako da je to jedno stanje koje je dosta teško za lečenje”, pojašnjava dr Šekularac.

Moždani udar

Kao što srce ima svoje krvne sudove tako i mozak ima svoje krvne sudove, ekvivalent srčanom udaru je moždani udar kada govorimo o karotidnim arterijama. Kada se zapuše karotidne arterije koje vode krv ka mozgu, onda dolazi do moždanog udara. Isti je mehanizam nastanka udara kao kod srca ali su simptomi naravno drugačiji jer ispada tako mozak iz funkcije. Najčešće se pacijenti sa moždanim udarom javljaju zato što su primetili da im se iskrivilo lice, da im je pao ugao usana, da ne mogu da otvore kapak, zatim imaju slabost jedne ruke koja je naglo nastala, nerazumljivo pričaju i to je ono što je karakteristično za moždani udar. Nekada gube svest, nekada su to moždani udari koji su jako ozbiljni.

„Kod moždanog udara se takođe mora brzo reagovati. Kada se zapuši krvni sud srca imamo nekih šest do dvanaest sati vremena za koje možemo da otpušimo taj krvni sud i da praktično anuliramo efekat infarkta, a kod mozga je to mnogo manje. To će biti nekih sat-dva imamo dok ne odumre taj deo mozga kojem je zapušen krvni sud”, ističe dr Šekularac.

Periferna arterijska bolest

Treća velika grupa krvnih sudova su krvni sudovi koji hrane noge i to je periferna arterijska bolest. Suženje krvnih sudova odnosno arterija koje hrane noge dovodi vremenom do pojave klaudikacija, to je bol najčešće u listovima ili u butinama u hodu.

Za to je bitna klaudikaciona distanca, a to znači nekoliko stotina metara kada osoba hoda i uhvati je grč u listu. Stane, nastavi i opet se isto desi. To je glavni simptom i kada neko oseća takve tegobe obavezno bi trebalo da uradi ultrazvuk krvnih sudova nogu odnosno dopler ili nekada se traži čak i skener, da se vidi da li to postoji kao entitet.

Ukoliko dođe do potpune opstrukcije, potpunog zatvaranja krvnog suda praktično cela noga može odumreti i onda dolazi do amputacije noge. Ono što je dobro, to je što nije toliko izraženo kao kod srca i mozga i mnogo više vremena je na raspolaganju, kada se zapuši krvni sud noge da se reaguje. To je neki vremenski interval od preko dvadeset četiri časa na raspolaganju za otpušavanje krvnog suda noge i to najčešće izvode vaskularni hirurzi. 

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

„Bolesti kardiovasulranog sistema apsolutno mogu da se preveniraju. Pre svega pacijenti koji imaju neki problem oni moraju da osluškuju sebe i svoj organizam i da reaguju kad god osete neki simptom, da se jave svom lekaru a onda taj lekar će videti da li treba endokrinolog, kardiolog, znači čitav jedan tim mora biti uključen da bi se sprečile ovakve komplikacije”, navodi dr Šekularac.

Komplikacije kod osoba sa dijabetesom se leče isto kao kod osoba koje nemaju dijabetes. Bitno je da se drži šećer pod kontrolom, holesterol, telesna masa. Takođe, redovna fizička aktivni barem 150 minuta nedeljno - poželjno što više to bolje. Pod fizičkom aktivnošću se podrzumevaju pre svega kardio vežbe, ali naravno može i kombinacija sa anaerobnim treninzima. Pušači bi trebalo što pre da prestanu sa tom navikom pogotovo ako osoba ima dijabetes.

Preventivni kardiološki pregledi kod osoba sa dijabetesom

„Preventivni pregledi su jako važna stvar, ne samo kardiološki, ne samo za osobe sa dijabetesom nego uopšte za generalnu populaciju. Kada se rodimo imamo redovne preglede u prvoj godini života, vakcinacije, pa onda u školi do punoletstva. Nakon srednje škole prepušteni ste sami sebi, niko vam ne traži nikakve sistematske preglede, ali bi ih trebalo raditi. Po preporukama i po mom ubeđenju, svaka osoba sa dijabetesom treba da napravi jedan kardiološki sistematski pregled, sistematski u nekom razumnom periodu kada se sazna dijagnoza dijabetesa, kako bi se napravio presek stanja”.

„U 99,9% slučajeva sve bude u redu, ali treba imati taj jedan presek stanja bazalni i onda to posle pratiti. Međutim, ako postoji neki problem i taj problem se pogoršava, potrebno je da se prati kako bi se rešile na vreme komplikacije. Sve spomenute komplikacije se mogu sprečiti preventivnim pregledima mnogo ranije nego što se razviju simptomi”, poručuje dr Šekularac.

Kardiološki pregled podrazumeva razgovor, EKG, ultrazvuk srca i test opterećenja. To je nešto što bi trebalo sve osobe sa dijabetesom da urade, a onda će na osnovu toga lekar koji vas je pregledao da savetuje dalje kontrole.