Pretraga po tagovima

Statistika govori da u Srbiji polovina smrtnih slučajeva stanovništva je od posledica oboljenja srca i krvnih sudova.

Sindrom duplikacije je retka genetska bolest koja uzrokuje razne neurološke, govorne, bihevioralne i socijalne probleme, kao i pojavu drugih abnormalnosti.

Epigenetika se bavi individualnim poboljšanjem kvaliteta života, pa čak i njegovim potencijalnim produživanjem.

Personalizovana medicina predstavlja jedan od najvažnijih iskoraka u polju lečenja i medicinskih nauka, a farmakogenetika ju je upotpunila svojim specifičnim razumevanjem genoma pojedinaca.

Snežana Grujičić dolazi iz porodice u kojoj zapaljenske bolesti creva nisu nepoznanica. Međutim, kada je prvi put dobila svoju dijagnozu, bila je potpuno sama, u inostranstvu. Suočavanje s novom realnošću bio je veliki izazov, ali je vremenom naučila da ulcerozni kolitis nije životna kočnica i da uz podršku Udruženja, svi izazovi mogu da se prevaziđu. 

U sedamdeset četvrtoj epizodi IBD podkasta gost nam je ass. dr Sanja Dragašević, specijalistkinja gastroenterologije sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije. Sa doktorkom smo razgovarali o tome šta sve utiče na nastanak Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Prof. dr Zvonko Magić, profesor na predmetu humana genetika Medicinskog fakulteta VMA u penziji, govorio je na temu primene rezultata istraživanja u onkološku kliničku praksu.

Faktori rizika za pojavu karcinoma su mnogostruki. Na nepromenljive faktore ne možemo uticati - pol, starenje, gustina žlezdanog tkiva dojke, kao i genetički faktori. Na one promenljive možemo uticati promenom načina života: regulisanjem telesne težine i unosom zdrave hrane kod žena u menopauzi, nekonzumiranjem alkohola i najbitnije, fizičkom aktivnošću. Takođe treba obratiti pažnju na unos egzogenih ženskih hormona.

U trideset petoj epizodi IBD podcasta gost je dr Ivan Milovanović, dečiji gastroenterolog iz UDK Tiršova. Razgovarali smo o prvim simptomima, genetici, ishrani i kvalitetu života kod mladih IBD pacijenata.

Uticaj hranljivih matrija na ekspresiju gena (to kako će se određeni geni ispoljiti) naziva se Nutrigenomika, dok se različiti odgovori varijacija gena na hranljive materije, komponente dijeta i aditiva nazivaju Nutrigenetika.           

Od čega će organizam oboleti zavisi od genetike i načina života, koji zajedno daju dijagnozu. Više o tome govori prof. dr Vesko Drašković u emisiji "Vodič kroz djabetes“.

Bebe sa genetskim poremećajima mogu imati povećan rizik od sporog mentalnog i fizičkog razvoja. U otkrivanju potencijalnih genetskih poremećaja “zlatni standard” u praksi jeste dijagnostička procedura – amniocenteza.

Grupa francuskih naučnika iz Lila je zajedno sa kolegama iz Velike Britanije, Švajcarske i drugih evropskih zemalja otkrila novi uzrok gojaznosti vezan za anomaliju na 16. hromozomu. Nedostatak veoma malog dela tog hromozoma (mikrodelecija) dovodi do nestanka 30 različitih gena.

Otkriće dva promenjena gena koji onemogućuju delovanje određenih tretmana u lečenju tumora moglo bi da dovede do novih genetskih testova i individualizovanog lečenja obolelih.

Otkrivanjem još četiri genske varijante koje povećavaju rizik obolevanja od jednog od najčešćih oblika leukemije, još jednom je potvrđeno postojanje veze između nasleđa i ove ozbiljne bolesti krvi.