Stres - Živite duže i bolje


Stres je pojam koji se danas koristi u širokom ali i veoma nepreciznom značenju. Stanja straha i neizvesnosti, bolest i tragični događaji u porodici, materijalna ugroženost, nesigurnost na poslu, produženi fizički napor, izloženost neke osobe ekstremnim temperaturama, buka, nesanica i gladovanje, ali i situacije koje nose krajnju radost i prijatnost, u principu se opisuju kao "stresne".

 

Da li će bilo koja od navedenih situacija biti stresna, zavisi od osobe koja je proživljava. Jednostavno rečeno, nabrojane situacije, ma u kojoj meri da ugrožavaju određenu osobu, stresne su isključivo pod uslovom da kod određene osobe izazivaju masu nespecifičnih psiholoških i telesnih reakcija. U slučaju da takve reakcije izostanu, može se reći da te osobe nisu pod stresom.  Bilo telesno ili psihički većina ljudi reaguje na gorenavedene stresne situacije. Većina, ali ne i svi. Reakcija na stres je individualna stvar.

 

Zato uzmite olovku u ruku, skala stresa je pred vama, pažljivo pročitajte opis navedenih stresnih situacija, zamislite ih i rangirajte misaone i telesne doživljaje tih situacija brojevima od 0 do 100. U odeljku "Ličnost i stres" otkrićete nešto više o sopstvenom reagovanju na stresne situacije.


Skala stresa po Holmsu ("Psihologija danas", br. 3, 1998.) -

Smrt i bolest u porodici 100
Razvod 73
Fizičko razdvajanje supružnika 65
Vreme u zatvoru 63
Smrt roditelja 63
Bolest u porodici 53
Venčanje 50
Otpuštanje sa posla 47
Bračno izmirenje 45
Penzija 45
Briga za zdravlje roditelja 44
Trudnoća 40
Seksualni problemi 39
Prinova u porodici 39
Poslovni problemi 39
Promena finansijske situacije 38
Smrt bliskog prijatelja 37
Promene u životnoj situaciji 36
Bračne svađe 35
Hipoteka ili veliki dug 31
Promena profesionalne odgovornosti 29
Odlazak iz kuće 29
Početak ili kraj školske godine 29
Promene uslova života 25
Teškoće sa šefom 23
Promena radnog vremena ili uslova na poslu 20
Preseljenje 20

 

Ličnost i stres

Reakcije na stresne događaje i konflikte u velikoj meri zavise od "kakvog je materijala" napravljena ličnost. Neko se rodi kao ekstrovertna ličnost, otvorena prema drugima, a neko je introvertan (zatvoren) i prema ljudima i događajima. Nasleđe je neke ljude snadbelo "jakim" živcima (stabilan vegetativni nervni sistem), a neke "slabim" - labilan vegetativni nervni sistem.

Upravo od toga u dobroj meri zavisi kako će ličnost reagovati kada se nađe u stresnim situacijama. Ne samo empirijska istraživanja, već i svakodnevno iskustvo nesumnjivo pokazuju da introvertovane osobe sa labilnim vegetativnim sistemom ("slabim živcima") u stresnim situacijama lakše prevazilaze  strepnju, strah i depresiju. Nasuprot tome, ektrovertovane osobe zbog svojstava nervnog sistema teže savladavaju strahove i depresiju, pa pokazuju veću sklonost da pod određenim životnim okolnostima lakše oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja - ovo se posebno odnosi na osobe koje pripadaju "A" tipu ličnosti.

Cilj života

Cilj života je očuvanje njega samog. Čovekov biološki softver na različite načine obrađuje nagle i prolazne stresne događaje pa i situacije koje ga muče i iscrpljuju na duge staze. Čovek, na primer, na jedan način doživljava trajni rastanak sa osobom za koju je vezan, a na drugi način ostajanje u vezi sa tom istom osobom bez obzira "što je to bez veze". Govorimo, dakle o "akutnom stresu" kakve su situacije pod brojem 5, 6, 10, 12, 17, 22 u gornjoj tabeli i "hroničnom stresu" - kakve su sve ostale situacije.

Šta se dešava sa organizmom u akutnom stresu?

Iznenadni doživljaj veoma neprijatne, averzivne, krajnje neprijatne ili krajnje prijatne životne situacije izaziva sledeće reakcije:
a. Mozak registruje opasnost i odmah šalje signal telu koje "otpušta" hormon pod nazivom kortizol.
b. Hormon mobiliše energiju.
c. Budnost (pažnja, vigilnost) se pojačavaju. Ubrzava se rad srca. Krvni sudovi se šire i skupljaju. Razmena materija u telu doživljava "zaokret".
d. "Zaokret" metaboličkih procesa (razmene materija u telu) ima cilj da energiju usmeri prema mišićima.
e. Opasnost je prošla.
f. Hormon "zatvara" sam sebe. Prelaskom u mozak, on "naređuje" telu da se odmori, što istovremeno označava i prestanak lučenja kortizola.
g. Organizam se vraća u pređašnje, uobičajeno stanje.

A šta se događa u hroničnom stresu?

Dugotrajne stresne situacije kao što su stalne porodične teškoće, nerešivi poslovni problemi, nezaposlenost, usamljenost, deluju na sledeći način:
a. Mozak šalje telu signal da kortizol stupi u akciju
b. S obzirom na to da je stresna situacija dugotrajna, hormon kortizol i dalje se luči.
c. Organizam ulazi u "crvenu zonu" koju karakteriše permanenta napetost, strepnja, uznemirenost, nesanica, depresija i telesni simptomi funkcionalnog karaktera.
 

Podeli tekst:

Dr Saša Plećević (Dr Feelgood) poznat je kao fitnes trener posvećen širenju reči o sportu i zdravim stilovima života. Specijalista je anesteziologije sa reanimatologijom.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Stevan 18.11.2015

    Kako smanjiti lučenje kortizola u periodu dugotrajnog stresa, odnosno da li antidepresivi imaju efekta ako znamo da oni podižu nivo serotonina. Ja imam dugotrajno lečenje od anksiozne depresije bez nekog trajnog rezultata.


  2. Nataša 31.08.2009

    Ja sam godinama bila i još uvek sam pod stresom. Usled toga obolela sam od paničnog poremećaja i agorafobije. Kako se vratiti u normalu, kako ojačati?


  3. Vesna 20.07.2009

    Izvrstan članak. Obzirom da sam imala hroničan stres obolela sam od depresije, baš zato što nije dolazilo do vraćanja hormona kortizola u normalu. Mislim da bi možda dr. Feelgood mogao da da svoj doprinos u olakšavanju života ljudi koji boluju od depresije savetima vezanim za ishranu, eventualnu fizičku aktivnost kao i sve ostalo da bi se osoba osećala bolje.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde