Pretraga po tagovima

Statistika govori da u Srbiji polovina smrtnih slučajeva stanovništva je od posledica oboljenja srca i krvnih sudova.

Nervozna creva su poremećaj gastrointestinalnog trakta, koji se manifestuje nelagodom u trbuhu u vidu bolova ili nadutosti, kao i problema sa prolivom ili zatvorom.

Psihijatar objašnjava da nas dinamika savremenog života gotovo svakodnevno izlaže brojnim stresorima, pa je stres praktično neizbežna pojava.

Stres je sastavni deo života, ali kako stres doživljavaju i kako se sa njim bore deca i mladi? Šta kod njih izaziva stres i koje su strategije da ga savladaju na zdrav način? Kao i u slučaju odraslih, i u slučaju dece postoje načini kako da se na zdrav način izbore sa stresom. Međutim, kada su deca i mladi u pitanju, značajnu ulogu u njihovim strategijama prevladavanja stresa igraju i njihovi roditelji.

Vrlo je verovatno da će se u situaciji izolacije osoba suočiti sa promenama u raspoloženju i da je u tom smislu važna pripremljenost za spektar emotivnih reakcija kroz koje neminovno prolazimo.

Opasnosti po javno zdravlje, kakva je i epidemija korona virusa tj. COVID-19, su veoma stresan period za ljude i društvo. Strah i anksioznost vezani za ovu bolest mogu dovesti društvene stigme.

Da li srce može da se slomi? Od kojih kardiovaskularnih bolesti mogu da obole oni koji imaju probleme sa psihom i kako ova stanja svesti utiču na naše zdravlje?

Na Stetoskopu lekari i stručni saradnici odgovaraju na najtraženija pitanja na Guglu. Ovo su česta pitanja o stresu.

Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok. To je normalna depresija, normalna tuga. U depresiji "normalnih" svet je bezvredan, kod patoloske depresije bolesnik sam sebe dozivljava bezvrednim. Depresija normalnih postepeno prolazi, jer kod normalnih ljudi svaka emocija vremenom gubi na intenzitetu..

Promene raspoloženja su normalna pojava i u zavisnosti od raznih faktora, kao što su stres, promene, različite okolnosti na poslu, u porodici i slično, te promene će biti manje ili više česte i intenzivne. Problem se javlja kada promene raspoloženja postanu toliko česte i jake da remete svakodnenvno fuknkcionisanje i odnose sa ljudima. Tada se verovatno radi o nekom ozbiljnijem mentalnom poremećaju ili nekom telesnom stanju koje ih uzrokuje.

Bilo koja osoba može oboleti od posttraumatskog stresnog poremećaja u bilo kom periodu života. Simptomi i potpuno razvijena klinička slika posttraumatskog stresnog poremećaja mogu se pojaviti odmah nakon stresnog događaja, ubrzo nakon njega ili nakon više godina.

Napad panike, kao manifestacija anksioznosti predstavlja zastrašujuće iskustvo za osobu koja ga doživljava. Više o tome pročitajte u tekstu psihologa Irene Werner.

Hipnoterapija je kombinacija hipnoze i terapije koja koristi moć pozitivnih sugestija da naprave promene u podsvesti.

Urinarna inkontinencija je čest i značajan problem. Smatra se da oko 20% ljudi starijih od 40 godina ima neki vid urinarne inkontinencije, mada se smatra da je urinarna inkontinencija još češća jer se u nekim sredinama smatra delom normalnog procesa starenja. Znatno češće se javlja kod žena.

Funkcija misli je bitna za svest. Obzirom da čovek, pojedinac, smatra za centar psihe svest, tim je misaona funkcija ako ne i najbitnija funkcija u našem poimanju. Ali to ni približno nije tačno. To jednostavno nije tako.