Društvena stigma udružena sa COVID-19 iz ugla stručnjaka sa IMZ


Velika nam je čast da u saradnji sa Instiutom za mentalno zdravlje objavimo seriju tekstova koje je napisao stručni tim ove ustanove.

Opasnosti po javno zdravlje, kakva je i epidemija korona virusa tj. COVID-19, su veoma stresan period za ljude i društvo. Strah i anksioznost vezani za ovu bolest mogu dovesti društvene stigme.

Šta je to društvena stigma?

Društvena stigma povezana sa zdravljem podrazumeva negativni stav o osobi/osobama koje imaju određeno oboljenje.

U situaciji epidemije, ovi ljudi mogu biti obeleženi, diskriminisani, ili mogu izgubiti svoj dotadašnji status zbog povezanosti sa bolešću. Stigma (kao i diskriminacija koja iz nje proizlazi) može negativno uticati na osobe sa oboljenjem, kao i na one ljude koji o njima brinu, odnosno na njihovu porodicu i prijatelje. Aktuelna COVID-19 epidemija izazvala je društvenu stigmu i diskriminatorno ponašanje prema ljudima određene etničke odnosno geografske pripadnosti (Azijati), kao i prema osobama za koje se veruje da su bile u kontaktu sa virusom. Takođe, ona može biti usmerena i prema ljudima koji su izašli iz karantina, iako oni više ne predstavljaju rizik za druge.

Zašto COVID-19 izaziva toliku stigmu?

Nivo stigme povezane sa korona virusom se zasniva na tri faktora:

  • to je bolest koja je nova i za koju su mnoge stvari još uvek nepoznate;
  • često se plašimo nepoznatog;
  • lako je povezati strah sa ,,nekim drugim’’.

Razumljivo je da postoji zbunjenost, anksioznost i strah u javnosti. Nažalost, ovi faktori takođe dovode do rasplamsavanja štetnih stereotipa. Kakav uticaj ima stigma? Stigma može štetiti društvenoj povezanosti i dovesti do moguće socijalne izolacije grupa, što može čak dovesti i do situacija u kojima se virus lakše, a ne slabije širi. Ovo može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i teškoća u kontrolisanju širenja bolesti.
Naime, stigma može:

  • dovesti do toga da ljudi koji su zaraženi kriju bolest kako bi izbegli
    diskriminaciju
  • sprečiti ljude da odmah potraže pomoć zdravstvenog sistema
  • obeshrabriti ih da usvoje zdrave oblike ponašanja

U današnjem društvu, posebno u situacijama kakva je trenutna pandemija, veliki broj informacija stiže do nas kroz različite kanale i na različite načine. Mnogo je informacija koje nisu proverene, koje pojačavaju strah i mogu dovesti do povećanja društvene stigme povezane sa bolešću. Često se govori o ,,slučajevima’’ ili o ,,sumnjivim slučajevima zaraženih’’. Govori se o širenju virusa, što daje utisak da su oni koji su zaraženi uradili nešto loše. To umanjuje empatiju, i takođe može dovesti do toga da ljudi biraju da ne traže pomoć kako ne bi bili ,,obeleženi’’.

O preventivnim merama često se govori u vidu pretnji, i na taj način se šalje poruka da automatski radimo nešto što ne treba i da smo za nešto krivi. Takođe, ukoliko je neko preduzeo sve mere zaštite, ali je i pored toga oboleo, zbog društvene stigme moguće je da se sam oseća, ili ljudi oko njega, da je ,,nešto loše uradio ili skrivio’’.

Infodemija

Postoji i ,,infodemija’’ – epidemija širenja informacija o COVID-19 koja se širi brže od samog virusa. Ova pojava nosi opasnosti, jer oblikuje način na koji sagledvamo situaciju, doprinosi i negativnim efektima kao što su stigmatizacija i diskriminacija ljudi na neki način povezanih sa virusom. U trenucima kada određene zemlje (na primer Crna Gora) objavljuju podatke obolelih u cilju ,,zaštite’’ ostalih, stiče se utisak da se radi o osobama koje su na neki način krive ili obeležene. Svako od nas na određeni način može doprineti poboljšanju situacije. Kako poštovanjem preporuka da sprečimo moguće širenje virusa, tako i poboljšanjem načina komunikacije kako bismo sprečili ..infodemiju’’.

Zaključci u vezi sa infekcijom COVID-19

  • Ne postoji grupa ljudi, etnička pripadnost ili populacija koja ima veću verovatnoću da dobije ili prenese korona virus u odnosu na druge
  • Iako je prirodno da budemo zabrinuti oko epidemije COVID-19, vrlo je važno da ne dozvolimo da strah dovede do stigmatizacije prijatelja, komšija ili članova šire zajednice. Treba da se odnosimo sa saosećanjem prema svima, i da se usprotivimo ukoliko čujemo druge da iznose stavove koji izazivaju stigmu prema ljudima iz naše zajednice (posebno na društvenim mrežama) 
  • Osobe kod kojih je potvrđeno prisustvo COVID-19 i koje su u izolaciji, kao i osobe koje su mu bile izložene i zbog toga su u samoizolaciji RADE PRAVU STVAR i štite svoju zajednicu. Takve osobe ne bi nikada trebalo da budu izložene zlostavljanju, lično ili putem društvenih mreža. Neophodno je da ponudimo empatiju, podršku putem telefona ili poruka, kao i pomoć ukoliko je potrebna, a nikada neprijateljski stav ili osuđivanje.s

Suočavamo se sa teškim zadatkom zaustavljanja širenja virusa. Ovaj zadatak biće mnogo teži ukoliko se ljudi plaše kako će biti tretirani ako se jave zdravstvenim službama, ili iz predostrožnosti uđu u samoizolaciju.

Institut za mentalno zdravlje


Podeli tekst:
Izvor: Institut za mentalno zdravlje

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde