Šta je moždani udar?


Moždani udar je prestanak funkcionisanja određe­nih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovoj­nice.

Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećaji­ma svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.

Po procentu smrtnosti moždani udar se nalazi na 3 mestu, odmah posle bolesti srca i svih formi karcinoma. Svake godine se registruje oko 20.000 no­vih bolesnika od svih formi moždanog udara. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidno­sti.

Ove osobe su, u najvećoj meri, u direktnoj zavisnosti od okoline u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Ovo je utoliko važnije jer je činjenica da se ljudski vek produžuje, a dokazano je da se posle 55 godine života rizik za pojavu moždanog udara udvostručuje za svaku narednu deceniju života.

Međutim, moždani udar se javlja u sve mlađoj populaciji (po raznim statistikama 28% su mlađi od 65 godina). Iz navedenih podataka se i vidi značaj ranog uočavanja znakova moždanog udara, a sve u cilju smanjenja smrtnosti i sprečavanja poja­ve invaliditeta.

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepe­no. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti.
Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:
  • Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
  • Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnoš­ću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povra­ćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom polo­žaja glave ili tela ili fizičkim naporom.
  • Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
  • Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemoguć­nošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
  • Poremecajima vida:
    • pojava duplih slika
    • potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
    • suženje vidnog polja.
Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.

Mehanizmi koji dovode do pojave simptoma moždanog udara

Znaci moždanog udara se javljaju kao posledica poremećaja dotura hranljivih materija i odnošenja štetnih materija - koje nastaju pri funkcionisanju mozga - iz odre­đenih regiona mozga.