Šta je moždani udar?

Moždani udar je prestanak funkcionisanja određe­nih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovoj­nice.

Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećaji­ma svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.

Po procentu smrtnosti moždani udar se nalazi na 3 mestu, odmah posle bolesti srca i svih formi karcinoma. Svake godine se registruje oko 20.000 no­vih bolesnika od svih formi moždanog udara. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidno­sti.

Ove osobe su, u najvećoj meri, u direktnoj zavisnosti od okoline u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Ovo je utoliko važnije jer je činjenica da se ljudski vek produžuje, a dokazano je da se posle 55 godine života rizik za pojavu moždanog udara udvostručuje za svaku narednu deceniju života.

Međutim, moždani udar se javlja u sve mlađoj populaciji (po raznim statistikama 28% su mlađi od 65 godina). Iz navedenih podataka se i vidi značaj ranog uočavanja znakova moždanog udara, a sve u cilju smanjenja smrtnosti i sprečavanja poja­ve invaliditeta.

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepe­no. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti.
Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:
  • Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
  • Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnoš­ću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povra­ćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom polo­žaja glave ili tela ili fizičkim naporom.
  • Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
  • Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemoguć­nošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
  • Poremecajima vida:
    • pojava duplih slika
    • potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
    • suženje vidnog polja.
Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.

Mehanizmi koji dovode do pojave simptoma moždanog udara

Znaci moždanog udara se javljaju kao posledica poremećaja dotura hranljivih materija i odnošenja štetnih materija - koje nastaju pri funkcionisanju mozga - iz odre­đenih regiona mozga.

Ove promene mogu nastati kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje (a zavise i od lokalnih promena na samim krvnim sudovima mozga) i po pravilu ovi poremećaji se popravljaju sa normalizacijom (ili oporavkom) srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može biti i posledica zapušenja lumena krvnog suda trombom koji se stvara ili na licu mesta ili delićima tromba koji dolaze iz srca.

Uzrok moždanog šloga takođe može biti prskanje krvnih sudova mozga kada dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane ovojnice. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija dolazi vrlo brzo do izumiranja neurona što se manifestuje napred pomenutim simptomima.
Međutim, u početnoj fazi poremećaja ili pak u neposrednoj okolini žarista po­jedine grupe nervnih ćelija se nalaze u specifičnom stanju (ne funkcionišu a nisu izumrle) čija se funkcija pod tera­pijom obnavlja. Osim ovih kod poremećaja u ishrani moždanog tkiva dolazi i do pojave moždanog otoka koji može biti i opasniji od samog žarista.

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na anamnestičkim poda­cima, objektivnom (somatskom i neurološkom) pregledu, LP, laboratorijskim pregledima (krvi i mokraće), CT i NMR mozga kao i snimanjem pojedinih krvnih sudova (ultrazvukom ili kontrasnim sredstvima).

Lečenje

Osnovni cilj svake terapije je da se poboljša meta­bolizam onih grupa ćelija koje su u neposrednoj okolini žarista i koje se nalaze u specificnom stanju. Na ovaj način mi sprečavamo proširivanje oštećenja moždanog tkiva i na taj način spasavamo život i smanjujemo mo­gućnost invaliditeta.
To se postiže upotrebom lekova koji popravljaju protok krvi kroz mozak, koji pojačavaju otpornost zida krvnih sudova, lekovima koji poboljšavaju rad srca i drugih organa. Posebno su važni lekovi koji popravljaju metabolizam nervnih ćelija u neposrednoj okolini žarista i koji popravljaju odnošenje štetnih mate­rija koje se stvaraju usled nedostatka kiseonika i glukoze. Međutim, kako značajni procenat preživelih ima proble­ma sa motorikom to se posle akutne faze nastavlja sa fizijatrijskim tretmanom (ne sa balneoterapijom).

Kako sprečiti moždani udar?

Moždani udar nije bolest sui generis (nastao sam od sebe) već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje a tada je i najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke mani­festacije mi se tada borimo da se proces ne proširi. Prema tome, moždani udar samo predstavlja jednu fazu procesa koji se godinama unazad odvija, a klinički bez ikakvih simptoma. Iz ovih razloga, tok možemo da podelimo u tri faze: preiktalna faza, iktalna faza i postiktalna faza. U ova tri stadijuma postupci su različiti.

U  fazi koja prethodi bolesti  pacijent ne oseća nikakve tego­be i obično se ne javlja lekaru. U ovoj fazi se evidentiraju povišene vrednosti krvnog pritiska, početni dijabet i dr. U ovoj fazi je i najvažnije da se počne sa prevencijom (bolje sprečiti nego lečiti) jer su nam tu terapijske mo­gućnosti mnogo veće (korekcija visine krvnog pritiska, korekcija nivoa šećera u krvi - bilo dijetom bilo lekovima, korekcija srčanih mana- lekovi ili hirurški zahvati). U ovoj fazi možemo da utičemo i na štetne navike kao što su zloupotreba alkoholnih pića, duvana, naročito neadekvatan način ishrane (kvalitativno i kvantitativno).

U izraženoj fazi bolesti mi se borimo da se proces ne proširi i pokušavamo da, poboljšanjem dotoka krvi u okolini žarišta, poboljšamo sam metabolizam i da isto­vremeno pojačanim odnosom raspadnih materija stvorimo bolje uslove za život i rad neurona koji se nalaze u specifičnom stanju. Istovremeno se u ovoj fazi borimo protiv razvoja otoka mozga!

U  fazi rekovalescencije kada se metabolizam mozga stabilizuje pristupamo fizijatrijskim postupcima u cilju sprečavanja pojave kontraktura, popravkom smetnji koordinacije kao i drugim procedurama koje poboljša­vaju stanje motorike oduzetih delova tela. Ukoliko pos­toje smetnje govora bolesnici se podvrgavaju i logoped­skim vežbama. U ovoj fazi takođe se borimo (lekovima) protiv recidiva. Ukoliko se ne upotrebljava terapija, reci­divi se javljaju za 3-5 godina a sa terapijom se recidiv odlaže i desetak godina.


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa moždanim udarom.


 


Podeli tekst:

Prof. dr Miroslava Živković je naš čuveni i poštovani specijalista neuropsihijatrije i doktor nauka iz oblasti neurologije.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. ljiljana stojčić 14.01.2022

    Moj suprug juce prepodne nije pokazivao nikakve znake da mu se nesto desava. Izasao je napolje, a kada se vratio popodne oko 16h, bio je cudan, prvo je poceo otezano da prica, nije mogao da izrazi ono sto hoce da nam kaze. Hitna pomoc je ustanovila visok pritisak 100/200. Dali su mu neku injekciju, pa u bolnicu. U bolnici nemaju skener koji radi, doktorka neurolog je rekla da je neki tromb, ali da ne sme nista da preduzme da nebi pogorsala stanje. Desna ruka mu je otkazala i delimicno desna noga. Danas su ga odvezli u Zajecar na skener, cekamo izvestaj. Imate li neki komentar?


  2. Jovicic zlata 07.05.2020

    Suprug je imao blagi šlog i ne vidi na desnom oku normalno - već sastrane kada gleda, ne vidi. Da li mi možete reći da li može da se nađe jaći i za koje vreme. Hvala u napred


  3. Eva 10.11.2012

    Šta bi morali lekari najpre da urade i dali ima nekih lekova koje bi mirali odmah da daju?


  4. Valerina Sojkovic, 44godine 21.08.2011

    Tacno 24.03 ove godine sam imala mozdani udar. Bila sam nepokrena 6o dana i sada mi se noga pri hodu ne primecuje da se desilo nista ali ruka se ne pomera. Nervozna sam i smrsala sam 22 kg jos u bolnici za 24 dana, jedem mnogo i halapljivo sto mi strasno smeta. Sada ce biti 5 meseci od udara, golgotu sam prosla, al se plasim da mi se ne ponovi mozdani udar,
    Valerina 44 godine


  5. Djura Pancevo 26.11.2010

    3. 10. 2010. Sam dobio sve navedene simptome mozdanog udara. Poslat sam kod neurologa, koja je potvrdila sve simptome i poslala me na skener. Na skeneru se nije pokazalo nista, pa sam 10 dana lecen infuzijom i aspirinom. Otpusten sam sa dijagnozom migrena sa komplikacijama. Komisija me je naravno poslala na posao. Istog dana koji je ujedno bio i 30 dan od prvih simptoma sve se ponovilo, ali daleko jace. Neurolog koji me je primio i prvi put ''nije imala pojma sta mi je'', pa ne je na srecu poslala u bgd. Tamo mi je uradjena i mr, i konacno utvrdjeno da je to bio drugi mozdani udar. Sada sam kuci, i samo zahvaljujuci sreci i mojoj doktorki opste prakse jos uvek ziv. Desna ruka i noga su mi i dalje tesko pokretni, bol u glavi ne prestaje. Tek sad pocinjem da primam terapiju, i nadam se da necu ostati invalid. Inace sam iz panceva, imam 44 godine i pitam se sta bi bilo da je neurolog prvi put odradila sta je trebala!? Mozda ovo posluzi nekome, dobro pazite koji vam lekar ''zapadne''!!!


  6. serif 12.02.2010

    Dete od 2 godine je dobilo mozdani udar. 2 meseca je u bolnicu i jos nije dobro. Ne vidi nista nezna o sebe. Nista neznam koliko ce ovo da traje i mozel dase oporavi


  7. Branimir Nikolic 09.01.2010

    Ovo je jedna od znacajnijih stranica za sve ljude koji treba da saznaju sta je bolest i kako dolazi do toga. Unapred sam zahvalan na ovoj informaciji. Veran posetilac ove stranice.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde