Dijabetes i oko

Promene usled povišene glikemije | Simptomi | Laser fotokoagulacija | Anti VEGF terapija | Vitrektomija | Lečenje | Manifestacije dijabetesa | Statistika i saveti

Dijabetična retinopatija je najčešća dijabetična manifestacija na oku i ujedno i najčešća mikrovaskularna komplikacija dijabetesa uopšte. Ona predstavlja oboljenje mrežnjače – zadnjeg sloja oka u kojem se nalaze fotoreceptori, male nervne ćelije zadužene za prijem vizuelnih signala koji se potom putem optičkog nerva prenose u naš mozak.

Glikemija

Usled povišenog nivoa glukoze u krvi stradaju prvo sitni krvni sudovi mrežnjače i dolazi do oštećenja njihovih zidova, povećane propustljivosti i izlaska tečnosti. Na taj način nastaje dijabetični makularni edem, odnosno otok žute mrlje koja predstavlja centar za naš jasan vid. S druge strane, povišen nivo šećera u krvi dovodi i do začepljenja krvnih sudova mrežnjače, (takozvane okluzije) kako kapilara, koji su najsitniji krvni sudovi, tako i većih krvnih sudova poput arterija i vena. Ovo dovodi do ishemije koja predstavlja nedostatak snadbevanja tkiva i ćelija mrežnjače kiseonikom, usled čega dolazi do posledičnog stvaranja novih krvnih sudova. Ti novoformirani krvni sudovi su krti, lako pucaju i dovode do krvarenja unutar mrežnjače i staklastog tela- vodeno gelaste supstance koja ispunjava oko. 

„Pacijent sa ovim promenama simptome oseti u slučaju pojave makularnog edema i u slučaju krvarenja unutar staklastog tela. Ostale promene kao što su stvaranje novih krvnih sudova i ishemija su asimptomatski za pacijenta, što znači da ih on ne može primetiti, a to je upravo ključni momenat kada treba terapijski delovati. Iz tog razloga su redovne oftalmološke kontrole neophodne minimum jednom godišnje, a češće ukoliko postoje određene promene i to vaš oftalmolog zahteva” , navodi dr Jelena Ćuk.

Oftalmološke kontrole podrazumevaju proveravanje vidne oštrine, pregled očnog dna na široku zenicu i ukoliko je potrebno, dopunske dijagnostičke metode kao što je optička koherentna tomografija žute mrlje (OCT) koja predstavlja dubinski skener oka. Ukoliko tom prilikom oftalmolog primeti određeni stepen promena na očnom dnu, neophodno je pristupiti nekom od terapijskih modaliteta a to su:

• laser fotokoagulacija,
• anti-VEGF intravitrealna terapija,
• u najtežim slučajevima operativno lečenje – vitrektomija. 

Laser fotokoagulacija

Laser fotokoagulacija je minimalno invazivna metoda koja se obavlja ambulantno, u lokalnoj anesteziji postignutoj pomoću kapi za oči. Tokom ove intervencije  neophodna je saradnja pacijenta u smislu praćenja jasnog upustva lekara o pravcu pogleda. Jedan ciklus laser fotokoagulacije traje obično između 10 i 20 minuta i lekar će odlučiti koliko je potrebno ciklusa i u kojem vremenskom intervalu. Ovom intervencijom se postiže sprečavanje stvaranja pomenutih novih krvnih sudova koji su nefunkcionalni i štetni i idealno, povlačenje već stvorenih. Nakon intervencije, može doći do prolaznog zablještenja svetlom koje se povlači za nekoliko minuta. Metoda je bezbolna, ali određeni pacijenti mogu da osete:

• blagu neprijatnost uzrokovanu intenzivnim svetlom,
• blago peckanje. 

Anti VEGF terapija

Anti VEGF terapija podrazumeva primenu terapeutskih agenasa koji su po svom sastavu antitela koja se vezuju za vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) i blokiraju njegovu funkciju. VEGF je protein koji se luči u slučajevima pomenute ishemije i dovodi do povećanje propustljivosti kapilara i makularnog edema, kao i do stvaranja novih krvnih sudova. Anti VEGF terapija danas ima nekoliko tipova, i primenjuju se u vidu intravitrealne injekcije koja podrazumeva injekciju koja se daje direktno u staklasto telo oka. Ova intervencija je bezbolna i brza, primenjuje se u sterilnim uslovima kako bi se sprečio nastanak infekcije i takođe se izvodi pod lokalnom anestezijom u vidu kapi. Pacijent posle intervencije ima zavoj na oku do sutradan i naredna tri dana primenjuje lokalnu antibiotsku terapiju u vidu kapi. Anti-VEGF terapija se primenjuje na 4 nedelje i prati se njen efekat i potrebe za ponovnim lečenjem. Terapijski odgovor je kod većine pacijenata dobar, ali je neophodno redovno oftalmološko praćenje, a broj injekcija koji je potreban svakom pacijentu je individualan. Generalno gledano, većini pacijenata je potrebno dati 3 uzastopne injekcije na po mesec dana, a odluku o daljem lečenju donosi njegov oftalmolog. 

Vitrektomija

Vitrektomija je invazivna hirurška metoda uklanjanja staklastog tela iz oka, a sa njim i svih krvarenja i proliferativnih traka koje nastaju kao posledica dugotrajne i ozbiljne dijabetične retinopatije. Ona se izvodi najčešće u lokalnoj anesteziji i nosi sa sobom određene postoperativne rizike ali je nažalost često jedina metoda kojoj se mora pribegnuti kada su sve druge terapijske opcije iscrpljene, a promene na očnom dnu uznapredovale. 

Lečenje

Lečenje dijabetične retinopatije od strane oftalmologa je lečenje komplikacija nastalih usled loše glikoregulacije odnosno neregulisanog šećera u krvi. Jedan od najboljih pokazatelja glikoregulacije je takozvani tromesečni šećer, odnosno glikolizirani hemoglobin A1C (HbA1C). On predstavlja prosečnu vrednost nivoa glukoze u krvi za prethodna tri meseca, a preporučene vrednosti su ispod 8%, idealno još niže od toga (preporuka ispod 6%). Nivo HbA1C, dužina trajanja dijabetesa i hipertenzija su osnovni faktori rizika za nastanak dijabetične retinopatije. 

Pacijenti treba da znaju da pored dijabetične retinopatije, druge česte manifestacije dijabetesa na oku su katarakta koja se javlja kod mlađih ljudi više nego što je to  očekivano i često brže napreduje, kao i prolazno, dnevno zamućenje vida koje nastaje zbog dnevnih fluktuacija glikemije (nivoa glukoze u krvi). Naime, pacijenti se u ovom slučaju mogu žaliti na prolazno zamagljenje vida koje se nakon nekoliko sati vrati u normalu. S druge strane, simptomi dijabetičnog makularnog edema se manifestuju kao zamagljenje vida koje traje i onemogućava pacijenta u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kao što je čitanje, rad na blizinu ali i otežan vid na daljinu, vožnju kolima, prepoznavanje lica itd.

„Ukoliko dođe do krvarenja u staklastom telu, simptomi koje će pacijent imati su raznoliki: od pojave letećih i plutajućih traka, mušica i mrlja u vidnom polju , preko pojave delimičnih ili potpunih senki u vidnom polju do potpunog i iznenadnog gubitka vida na jednom ili oba oka” , objašnjava dr Ćuk.

Prema dostupnim podacima, u Srbiji od dijabetesa boluje između 700.000 i 800.000 ljudi, a oko 800 miliona u celom svetu. Oko 30–40% osoba sa dijabetesom razvije neki oblik dijabetične retinopatije, dok oko 10–15% dijabetičara razvije teži oblik koji može dovesti do gubitka vida. Kod osoba sa dijabetesom tipa 1, prevalenca može biti i veća – čak 50–60% nakon 20 godina trajanja bolesti. Kod dijabetesa tipa 2, dijabetična retinopatija pogađa oko 20–30% pacijenata u zavisnosti od trajanja bolesti i regulacije šećera u krvi. 

„Endokrinološka kontrola i redovni (minimalno godišnji) oftalmološki pregledi su jedini način da se prevenira gubitak vida uzrokovan dijabetičnom retinopatijom koja je i dalje vodeći uzrok potpunog slepila kod radno sposobne populacije u srednje razvijenim i razvijenim zemljama sveta” , napominje dr Ćuk.