Periferne retinalne degeneracije - dijagnostika i lečenje


Šta su periferne retinalne degeneracije, koji su simptomi, komplikacije, ko može da ih dobije, kako se dijagnostikuju i leče, objasnila nam je dr Marija Žakula, specijalista oftalmologije iz Beograda.

Šta je to retina?  

Retina (mrežnjača) je višeslojna ovojnica oka, koja iznutra prekriva očno dno i koja je odgovorna za proces vida. Ona svetlosne impulse, na složen način, pretvara u nervne i tako započinje prenos slike iz spoljašnje sredine do mozga. Pojednostavljeno govoreći, periferna retina je odgovorna za periferni vid i vid noću, dok je makula (žuta mrlja) odgovorna za visoku vidnu oštrinu, detalje, boje, predmete i tzv. centralni vid.

Bolesti oka koje utiču na periferni vid

Periferne retinalne degeneracije

Određeni broj oboljenja, koja zahvataju i periferiju retine, ukoliko se ne leče, mogu dovesti čak i do gubitka vida. Uzroci mogu biti različiti, pored degenerativnih i nekih vaskularnih, mogu biti i:

  • inflamatorni;
  • infektivni;
  • genetički;
  • tumorski i posledica drugih promena.

Retinalna periferija može se dodatno opisivati po delovima oka koje oblaže, ili po udaljenosti od centralnih delova očnog dna, kao npr. srednja i krajnja periferija, a zupčasta linija je prednja (ili, drugačije posmatrano, može se reći i najudaljenija) granica neurosenzorne retine. S  obzirom na to da je u predelu zupčaste linije, na neki način, prelivna zona između prednjeg i zadnjeg vaskularnog sistema oka, upravo se u njenoj blizini češće i nalaze periferne degeneracije. 

Na šta se misli kada se kaže 'degeneracije'?  

Periferne retinalne degeneracije su širok pojam, koji obuhvata različite lezije:

  • palisadnu degeneraciju;
  • degeneraciju u vidu „inja“;
  • degeneraciju u vidu „traga puža“;
  • „kaldrmastu“ degeneraciju;
  • senilnu retinoshizu;
  • atrofične rupture;
  • retinalne rascepe;
  • perifernu cistodinu degeneraciju;
  • periferne retinalne druze i druge promene.

Koristeći danas najsavremenije aparate u njihovom dodatnom proučavanju, praćenju i dijagnostikovanju, kao što je optička koherentna tomografija (OCT), u zavisnosti koje sve strukture obuhvataju delimo ih još i na intraretinalne, retinalne, vitreoretinalne i horioretinalne degeneracije. Neke su sasvim bezazlene, dok neke sa sobom nose veliku opasnost od nastanka regmatogene ablacije retine i time gubitka vida. Interakcija sa staklastim telom, koje ispunjava unutrašnjost našeg oka, takođe često ima ulogu u nastanku komplikacija na terenu postojanja degenerativno  izmenjenih delova mrežnjače.

Kako se one dijagnostikuju?  

Nakon početnog oftalmološkog pregleda, dalji pregled očnog dna izvodi se na proširenu zenicu, upotrebom različitih vrsta kontaktnih i beskontaktnih lupa ili sistema sočiva. Njima se pažljivo pregledaju svi delovi oka od zadnjeg pola, preko ekvatora, pa sve do zupčaste linije.

Periferne retinalne degeneracije se nešto češće javljaju kod miopa, odnosno, kod ljudi koji nose minus dioptrije. Međutim, neretko se javlja i kod ljudi koji su emetropi, odnosno kod onih kojima nije potrebna optička korekcija, pa čak i kod onih koji su hipermetropi, odnosno onih koji nose sfernu + korekciju za daljinu i za čitanje.

Lečenje perifernih retinalnih degeneracija

Periferne retinalne degeneracije

Ukoliko se pregledom, na vreme, otkrije postojanje rizičnih degenerativnih promena, ili ruptura retine na periferiji očnog dna, postoji mogućnost profilaktičkog tretmana laserom, tih  delova. Laserski tretman najčešće svodi na minimum mogućnost daljeg nastanka komplikacija opasnih po vid. Bezbolna je procedura i ne utiče na vidnu oštrinu pacijenta. Radi se u lokalnoj anesteziji kapima, nakon čega se pacijenti praktično odmah mogu vratiti svojim uobičajenim aktivnostima, uz ograničenje težih fizičkih napora. 

Ono što je još važno napomenuti, to je da periferne retinalne degeneracije mogu postojati sasvim asimptomatski, dok god ne krenu da ugrožavaju vid, tako da su redovni oftalmološki pregledi od ključnog značaja u njihovom pravovremenom dijagnostikovanju, lečenju i praćenju. Ponekad mogu davati simptome u vidu raznih fotoptičkih fenomena: bliceva, munja, svetlaca, mnoštva „plivajućih mušica“ i sl. Ukoliko se to pojavi, preporučuje se odmah  javljanje na oftalmološki pregled

Nisu vezane samo za stariju populaciju, nalaze se često i kod mlađih osoba, zbog čega su preventivni oftalmološki pregledi i kod njih veoma značajni. Pre svega, oni su značajni za one koji zbog aktivnijeg načina života provode vreme u teretani i bave se podizanjem velikih težina. To može biti predisponirajući faktor ukoliko postoje slaba mesta na očnom dnu kojih pacijenti nisu svesni, jer nekad te promene ne daju nikakve simptome.

'Periferne retinalne degeneracije uopšte nisu toliko retka pojava i često se mogu otkriti kod pacijenata u detaljnim oftalmološkim pregledima, koje treba obaviti barem jednom u godinu dana do dve godine.'


Ukoliko Vam je potreban oftalmološki pregled kod dr Marije Žakule, pozovite nas na broj 063/687-460 ili zakažite pregled putem linka.


Podeli tekst:

Dr Marija Žakula je specijalista oftalmologije u Beogradu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde